Jovana Savić - Intervju

Kategorija: Intervju | Autor: Jovana Dautović | Objavljen: 25. februar 2023

---

Uličari su nakon rada sa svojim mentorima i stalnim članovima teatra, dospeli i u ruke naše psihološke podrške Jovane Savić, koja je veoma posvećeno objasnila spone glume i psihologije kao i važnost održavanja mentalnog zdravlja.
Ona je veoma važan faktor u našem teatru i naši polaznici, kao i stalni članovi, njoj za svaki savet mogu da se obrate. Bili to problemi privatnog karaktera ili nedoumice oko uloge koju želimo da obradimo, ona je otvorena za razgovor i podršku koja je izuzetno važna u procesu stvaranja nas kao ličnosti, kao i uloga koje stvaramo u divnom procesu glume i stvaralaštva teatra.
Ona je i sama bila naš polaznik, a njeno iskustvo u teatru je dovela do toga da postane i njen stalni član i PR.
Uživajte u njenim prelepim odgovorima, iz njih sigurno možete naučiti nešto novo i saznati nešto o našem teatru, iz njenog ugla.

1. Kao član teatra, šta si novo naučila i kako si razvila svoju ličnost?

Najznačajnija stvar koju dobijete ulaskom u teatar Ulica jeste stimulativno okruženje. Generalno govoreći, plodonosna okruženja su od presudne važnosti za svaki rast i razvoj. Naš teatar je mesto gde se ideje i talenti umnožavaju, i kad malo bolje pogledam, čini mi se da su svi moji otkriveni talenti dobili priliku da porastu. Mislim da to može da kaže svaki član.

Jednom sam procitala negde: Pokaži mi ljude sa kojima provodis najviše vremena i reći ću ti kakva ti je budućnost. Sudeći po ljudima koji mene okružuju u teatru mislim da me čekaju genijalne stvari.

2. Koju razliku osećaš od momenta kada si bila polaznik do sada, da li ti se dopada način rada mentora sa polaznicima i šta je za tebe bilo najbolje?

Najuočljivija razlika je u funkcijama koje obavljam u teatru. Posle par meseci škole glume, ukazano mi je poverenje da postanem PR teatra Ulica, nakon čega sam postala deo marketing tima, zatim osnovala sa koleginicom Psihološki klub, a od skoro sam član i Upravnog odbora. Pored toga, trenutno sam u tri projekta u kojima se bavim glumom. Ono sto je najvažnije u svemu ovome jeste što je svako moje vidljivo ostvaranje bilo praćeno napretkom u znanju i veštinama.

Najdraži period mi definitivno ostaje škola glume i sami počeci. Biti deo jedne glumačke klase i imati priliku da intenzivno radiš sa talentovanim ljudima i odličnim mentorima je privilegija sama po sebi. To je bio moj prvi, ozbiljniji susret sa glumom gde sam naučila dosta, a opet sam na kraju procesa shvatila da sam tek na početku. Imala sam priliku da radim sa skoro svim mentrima iz našeg teatra i zaista mogu da kažem da sam ponosna na ono sto možemo da ponudimo svakom polazniku. Svojim mentorima sam najviše zahvalna sto su mi mnogo puta pokazali da i iznad krajnjih granica ima toliko toga sto može da se dosegne.

3. Da li je tvoja maštovitost i kreativnost razvijenija od kada si Uličarka?

Jeste, mnogo. Ulaskom u teatar sam otkrila novu prizmu gledanja na stvari. Prizmu koja se najvise odnosi na umetnički senzibilitet. Vremenom su mi teme vezane za dramske umetnosti postajale sve bliže. To je, razume se, rezultat čitanja, razmišljanja, gledanja predstava, istraživanja i razgovora sa ljudima. Najznačajnija stvar za mene je što sam se odvažila da pišem. Inače pišem odmalena, ali me je ovo okruženje podstaklo da napišem svoj prvi dramski tekst koga će, nadam se, publika moći da vidi na sceni kao što ga ja jasno vidim pred svojim očima.

4. Koje su najuočljivije spone između glume i psihologije i da li ti je psihologija pomogla u procesu stvaranja lika, ali i da li ti je gluma pomagala u psihologiji?

Dodirnih tački je mnogo, i to je jasno svima koji su pokušali da se bave glumom na ozbiljnijem, dubljem nivou. Pojam od izuzetne važnosti koji se provlači kroz obe branše je pojam identiteta. U psihologiji i psihoterapiji, izgradnja i poznavanje sopstvenog identiteta je jedan od preduslova za stabilnu ličnost i mentalni prosperitet. Sa druge strane, u glumi kroz različite uloge "pozajmljujemo" tuđe ili izmišljene identitete na određeno vreme. Da bismo uspešno pozajmili i vratili nečiji identitet, potrebno je da budemo sigurni u naš lični. To je i jedan od odgovora na pitanje kako sačuvati mentalno zdravlje u procesu izgradnje kompleksnih likova. Napraviti jasnu distinkciju izmedju "ja u liku" i moje "pravo ja".

Druga važna dodirna tačka su emocije. Koliko je važno vladati njima u svakodnevnom zivotu, toliko je važno i u glumi. Zasigurno, emocionalno inteligentnim osobama je u obe situacije lakše da se uhvate u koštac sa emocijama. Jedan od alata za upravljanje njima jeste korišćenje emocionalnog pamćenja. Nešto što je važno i u psihologiji i u procesu stvaranja lika.

Jedan poznati psihijatar je tvrdio da covek kao zasebna jedinka ne moze da postoji. Postoji samo u odnosu sa drugima. Dakle, mi smo ono sto smo u odnosu sa drugim ljudima. Isto možemo reći i za partnerstvo na sceni. Ne mozemo postojati bez odnosa sa parnterom, odnosa sa publikom, rekvizitom, scenografijom... Zato kao trecu vaznu sponu između psihologije i glume izdvajam - odnos.

Ima tu, naravno, jos mnogo dodirnih tačaka ali ovo su neke najuočljivije.

Na pitanje da li su mi znanja iz ove dve discipline međusobno pomagala, ja kažem: itekako. Svako relevantno znanje je značajno, a posebno kada su u pitanju srodne discipline. Zato ljudi, budite radoznali, čitajte, pitajte se, povezujte! To je ono čime se i ja sama vodim.

5. Koju si nabitniju stvar naučila u teatru i da li bi jednu, koju ćeš pamtiti ceo život, mogla izdvojiti?

Pored svih veličanstvenih stvari koje sam stekla u teatru, izdvajam susret sa čovekom koji me upotpunjuje i čini da se svakog dana osećam kao najposebnija žena na svetu. Takođe, izdvajam i reči cenjenog kolege koje su mi se urezale u um i tu su da me podsete: "Bori se za svoje mišljenje, vredi." Obe stvari sam prigrlila snažno.

Posle svega sam sigurna u jedno, a to je da najbolje tek dolazi! Slomimo nogu, dragi moji Uličari!

---

---

---

---

---

Škola glume
Specijal
Intervju
Pozorište
Televizija

---

---

---

---

---

Pošalji