Nikola Kondžulović - Intervju
Kategorija: Intervju | Autor: Jelena Milojević | Objavljen: 19 oktobar 2023
Teatar Ulica je ostavio za sobom još jednu uspešno završenu sezonu i novu otpočeo u velikom stilu. Kada kažem uspešnu – mislim i na uspone i na padove koji su skupa rezultirali jednim velikim uspehom. Iznedrene su dve klase polaznika škole, odigrane dve nove predstave, ponovo odigrane stare predstave, organizovana druženja i učestvovanje u manifestacijama. Taj uspeh je, kažu, zajednički. Ali nikako ne smemo izostaviti da istaknemo koliko je važno što su u taj san verovali ljudi koji su i započeli celu priču.
Jedan od tih ljudi jeste Nikola Kondžulović, jedan od osnivača Teatra, treći čovek u Upravnom odboru i jedan od najboljih glumaca amatera, diplomirani humorista i nesuđeni košarkaš (Bog mu dao visinu). Bio je asistent u nastavi klasi Drakona, a njegovi klasići kažu da je „najbolja podrška“ i „najluđi car“.
Za naš sajt uspeo je da odgovori na nekoliko pitanja koja se tiču minulog rada u Teatru, kao i planova za budućnost.
1. Kako bi opisao prethodnu radnu godinu?
Prethodna godina je bila veoma teška za sve umetnike, pa i za nas. Nakon korone i izolacije trebalo je opet stati na noge i učiti hodati. Bilo je puno izazova i prepreka u tom pogledu – da se, najpre, sačuva zdravlje, potom i umetnost naše organizacije. Svako od nas se svesrdno potrudio da se sačuva marljivi rad minulih godina i da se u novu, petu sezonu uđe sa svežim i jasnim idejama.
2. Šta bi izdvojio kao najveći uspeh?
Kao najveći uspeh prethodne godine izdvojio bih to što smo iznedrili dve neverovatno dobre klase škole glume, što smo od njih napravili trideset novih „Uličara“.
3. Šta je to što ste uvideli da je neophodno da se unapredi u novoj sezoni?
Peta sezona za Teatar Ulica trebalo bi da bude prekretnica na mnogo nivoa. Sabrane su greške iz prethodnih sezona, te je odlučeno da se radi na njihovom ispravljanju, uporno i precizno. Zato je i napravljen novi sistem vođenja celokupne priče. Ono što ja smatram da je neophodno unaprediti jeste druženje i povezanost svih članova Teatra. Zato što je ova organizacija nastala kao plod mašte i drugarske saradnje u želji da se napravi nešto veliko, a to drugarstvo je bilo stub svih ovih godina. Prethodne godine je zanemareno ovo jer je akcenat stavljen na školu i polaznike, ali je bitno da osvestimo da drugarstvu treba da se vraćamo. Smatram da, sve dok budemo povezani kao prijatelji, spremni smo na velika dela. A velika nam je i zajednička polazna tačka – ljubav prema glumi.
4. Kakvi su tvoji utisci iz škole glume? (sa pozicije asistenta u nastavi)?
Mmmmm, ok je bilo. :D Šalim se. Pa, ovo je moje prvo mentorstvo, možda i najveći lični izazov u Teatru. Nisam znao šta me čeka i sa kakvim ću se preprekama nositi. Prvi čas i petnaest mladih ljudi gleda u tebe i čeka da kažeš nešto pametno. Kakav osećaj čoveče! Trema nad tremama! To iskustvo se stvarno ne može lako opisati rečima. To je petnaest divnih mladih ljudi koje smo Dragaš kao mentor i ja kao asistent iznedrili Teatru. To je bila velika škola i za njih ali i za nas, a ja sam uživao u svakom trenutku provedenom sa njima.
5. Kakvi su planovi za budućnost? Koje će se predstave raditi i ima li reči o nekim novim projektima?
Planova ima mnogo, kao i svake godine. Postavljamo visoke ciljeve. Ove godine ti ciljevi moraju da se postave lestvicu više nego do sada jer je ipak ovo naša peta godina postojanja (mali jubilej). Ono što mogu da vam otkrijem za sada jeste da ćemo imati tri premijere: dve klasne predstave i jednu koja će biti dostupna svim članovima Teatra.
Ove sezone Nikola je primio novu klasu polaznika, pošao u novu avanturu a mi mu želimo puno sreće u daljem radu i podržavamo ga.
Na razgovoru sa Jelenom Milojević