Intervju- Sofija Đurić

Kategorija: Intervju | Autor: Marija_Mijajlovic | Objavljen: 25 Oktobar 2020

Ceremonija posle premijere: Galerija Akademije 28, svi članovi Teatra „Ulica“ sede i iščekuju šta će Novak reći kao uvod za narednu osobu. Par sekundi tišine i samo jednostavno: „Sofija Đurić“.

E tako bih i najavila ovonedeljni intervju.

Jedna jedina, naša Sofija.

1. Predstavi se na sebi svojstven način.
- Ćao. Uz osmeh.

2. Koliko dugo si zaljubljenica u glumu i kada si počela da iskazuješ afinitete prema istoj?
- Iskreno, ne mogu da se setim tog nekog trenutka kad se rodila želja. Znam da sam oko 11. godine krenula u „Dadov“, gde postoje časovi glume i dikcije, i sve to mi se dopalo dovoljno da ostanem tamo sve do neke druge, treće godine srednje škole. Stalno sam kao dete išla na neke aktivnosti, sportove i slično i retko kad sam se zadržala na nečemu sem, eto, na glumi.

3. U kojim si sve projektima učestvovala?
- Statirala sam u nekoliko filmova, snimila sam jedan dugometražni pod nazivom „Pretpostavka nevinosti“, tri predstave u sklopu Teatra: „Da ti kažem“, „Kako ste“ i „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“, kao i nekoliko studentskih filmova.

4. Da li si se pre Teatra bavila glumom i šta si sve radila?
- Prvi pravi projekat vezan za glumu bio je kad smo za kraj osmog razreda, kao odeljenje, spremali predstavu. Reditelj je bio nas profesor likovnog zajedno sa našim drugom iz odeljenja, koji je danas student montaže na FDU-u. To je bilo rađeno po knjizi „Nacionalni Park Srbije“, a ja sam glumila novinarku. Pre nego što sam imala svoju prvu premijeru, tj. „Da ti kažem“, snimala sam film. On je bio u produkciji škole glume „Prvi Koraci“ i to je bilo prvo i jedino iskustvo sa dugometražnim filmom, pritom u njemu je glumilo 12 devojaka i predstavili smo se na FEST-u, tako da je ostalo u nekom zabavnom sećanju.

5. Na koji način si pripremala ulogu Ane u predstavi „Da ti kažem“?
- Uloga Ane je bila moja prva prilika da učim šta znači „praviti lik“. Ana mi je jako bliska osoba, dosta ličimo i vrlo dobro sam razumela njene motive i to ko je ona. U nekoliko situacija bih postupila isto. Cela predstava „Da ti kažem“ nosi sa sobom gomilu imena i situacija koje su slične mom životu, tako da sam Ani bila lično posvećena, prisećala sam se kako sam se ja nosila sa tim. Pritom, izgledalo je kao da nikad nećemo naći ulogu Nikole. Između prvog i drugog glumca za Nikolu, radila sam sa rediteljkom, i onda sam zapravo imala dosta prostora da Anu gradim kao pojedinca, bez, još uvek, partnera. Onda sam Novaka zamolila da ga glumi, nakon što mi je na jednoj probi bio ispomoć. To je bila treća sreća. Tad se i rodila Ana kakva je u predstavi.

6. Na koji način si pripremala ulogu Nađe u predstavi „Kako ste?“?
- Nađa je bila jedan meni dalek lik, koji nema puno prostora za razvijanje nekih dubina, bar ja nisam uspela da ih pronađem. Sećam se da sam posmatrala dosta devojaka od kojih sam pokušavala da pripišem Nađi neku crtu koja joj priliči. Dopadalo mi se kod nje koliko ne da na sebe i bilo je zabavno nositi tu njenu samouverenost neko vreme.

7. Kako je uloga u predstavi „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“ uticala na tebe?
- Sve vezano za spremanje te predstave je jako mnogo uticalo na mene. Fatiha je jedan od najposebnijih likova i definitivno najzahtevnijih. Moja uloga je broj 2, tačnije onaj most između Fatihe kao devojčice i Fatihe kao zrele devojke. Teodora, koja glumi Fatihu broj 1, je prva izvajala svog lika, a ja sam se nadograđivala na nju, zatim Sandra na nas dve. I tako u krug, mesecima smo gledale jedna drugoj probe i aktivno učestvovale u njima. Neretko smo jedna drugoj radile scene. Fatiha je verovatno psihički najjači lik kog sam radila. Jako je inteligentna i uvek je par koraka ispred Nenada i Jovana. Nosi u sebi veliku snagu, a zajedno sa njom i veliku ljubav. Mislim da sam dosta naučila od nje.

8. Koja ti je najdraža uloga?
- Uloga Ane.