Marija Mijajlović 18.09.2019.

Sve se počinje od početka, pa tako i niz intervjua članova Teatra počinje sa njegovim začetnikom. Novak Puletić je momak koji je započeo ideju o Teatru Ulica, zato ponosno nosi zvanje Predsednika. Ono što sam izostavila da ga pitam, na šta je on sam dao odgovor tokom intervjua i to bi uvek istakao, je to da je u horoskopu Vodolija i svako ko je ikada razgovarao s Novakom to može i da potvrdi. Ima izuzetan talenat za pisanje, pa su svi tekstovi dosadašnjih predstava Teatra Ulica njegovi autorski tekstovi.

Upoznajte „prvog čoveka” naše družine:

1. Koliko dugo si zaljubljenik u glumu i kada si počeo da iskazuješ afinitete prema istoj?

- Da ima nešto između glume i mene sam osetio u tri navrata . Prvi put u svojoj četvrtoj godini kada sam shvatio da mogu privući više pažnje od ostale dece mojih godina. Zatim, školsko takmičenje u šestom razredu, gde sam imitirao Srećka Šojića i dobio skandiranje svog imena od pune sale, čak i od osmaka. I na kraju, taj trenutak kada sam definitivno osetio da je scena deo mene se dogodio dok smo u tišini ležali na sceni nas osam i čekali da nam počne tehnička proba, pogledam oko sebe i vidim svi u nekom svom svetu - e taj trenutak je bio trenutak kada sam shvatio da je taj svet u stvari moj svet.

2. Kako je nastala ideja oko osnivanja Teatra?

- „Svako zašto ima svoje zato”. Nastala je godinu i po dana pre ove ekipe, ali se nisu kockice složile, pa je ta ideja ostala u meni i opet se aktivirala tokom rada na našoj prvoj predstavi „Da ti kažem". Posle prve nedelje proba, nisam bio siguran da li sam ubedio sebe ili sam ispravno uvideo kvalitet koji ova grupa poseduje ako se povežemo na pravi način. Ispalo je da me osećaj nije prevario. Poučen greškom iz prošlosti, plus neverovatnom povratnom energijom koju sam dobio od njih, postali smo deset jednakih, postali smo Teatar Ulica.

3. Da li si se pre Teatra bavio glumom i šta si sve radio?

- Jesam, pet godina sam u ovom svetu. Počelo je u srednjoj školi pod vođstvom prvih mentora Sandre Rodić i Daniela Kovačevića, nastavilo se u školi „Prvi koraci” iz koje sam prešao u amatersko pozorište „Teatar 011”. Ako bih morao da istaknem nekoga, uz ogromno poštovanje svim ljudima sa kojima sam radio, istakao bih Daniela od kojeg sam naučio te neke osnove glume i „Teatar 011" kao mesto gde sam potpuno sazreo što se tiče mojih glumačkih veština. Sve ovo sam preneo u naš Teatar gde sam, rekao bih, prevazišao i sopstvene mogućnosti uz pomoć naše rediteljke Kaće koja je izvukla iz mene nešto što, iskreno, nisam ni znao da posedujem.

4. Na koji način si pripremao ulogu Nikole u predstavi „Da ti kažem”?

- Hahaha ni na koji. On mi je najlakše odrađen lik ikad. Nikola je poseban zato sto ima tog „vodolijskog duha” u sebi, a obzirom da sam i ja vodolija samo je trebalo da je pustim iz sebe.

5. Na koji način si pripremao ulogu Miće u predstavi „Kako ste”?

- E za Miću je već druga priča, dosta je drugačiji od mene. Počeli smo sa Kaćinim predlogom da pravimo lik iz životinja, da bi na kraju krajnji proizvod nastao posle trećeg igranja, osluškivanjem publike i raznoraznih ljudi koji shvataju suštinu glume. Mada i za Miću i za Nikolu najviše pomoći sam imao u vidu direktnih partnera na sceni, Sofije (Da ti kažem) i Milice (Kako ste), tako da pored Kaće i ostatka ekipe, najveću zahvalnost dugujem njima dvema.

6. Koja ti je najdraža uloga?

- Iako su mi svi dragi, rekao bih Nikola iz „Da ti kažem” jer je došao baš u posebnom trenutku za mene, plus je prvi lik koji je nastao u mojoj glavi i oživeo na sceni. Odmah ispod njega je Bane iz predstave „Dragi tata” koji me je povezao sa malim Novakom i sa kojim sam imao najviše uspeha do sada.

7. Gde nalaziš inspiraciju za tekstove koje pišeš?

- U životu. Volim da mislim za svoje tekstove "da nemaju dubinu, ali da imaju suštinu" i da je upravo ta suština ono što je potrebno ljudima da vide kako bi izašli iz sale sa mislima da "ovo i nije tako loše".Nevezano za ovo pitanje, zahvalio bih se profesorki srpskog Miri Ilić koja je negovala moje pisanje i prva prepoznala talenat u meni, nadam se da uživa u penziji.

8. Ideja „Da ti kažem”?

- Ideja je nastala iz jednog muzičkog spota i to je jedina scena koja je bukvalno prekopirana. Nadograđena je idejama koje sam dobio dok sam slagao voće u trgovinskoj radnji u kojoj sam tada radio (verovali ili ne jako maštovit posao koji tera ljude da razmišljaju), a završena je nedelju dana pre početka prvih proba sa delom ekipe koji su radili „Da ti kažem”.

9. Ideja „Kako ste”?

- Jednom prilikom sam pomešao i izjavio da je „Kako ste" nastalo zbog tog čuvenog slaganja voća, ali istina je da je to „Da ti kažem". Sad se javno izvinjavam za ovu nenamernu laž. Što se tiče „Kako ste", ona se rodila iz želje da glumim u predstavi „Lajanje na zvezde", međutim, jednog jutra sam iznenada odlučio da stvorim svoje odeljenje i svoju priču. Tada je počelo pisanje komedije o odeljenju „četvrto šest”. Završeno je osam meseci kasnije sa potpuno drugom porukom i sa podignutim malim prstom na kraju.

10. Ideja „U centru sveta”?

- Mislim da je ovo skup svega što sam ikada napisao. Ideja je nastala iz više istinitih događaja sklopljenih u jednu priču, a posebna jačina u svemu tome (za mene) je činjenica da sam tekst smestio u mesto koje nazivam „centar sveta” u moje rodno Brodarevo.

11. Planovi za nastavak rada Teatra Ulica?

- Radićemo. To je plan.