Aktuelnosti
Saradnici Teatra „Ulica“
U toku vanrednog stanja vreme je za jedan „vanredni“ intervju.
Pored zvaničnih članova, Teatar „Ulica“ čine i naši dragi saradnici koji doprinose našem radu i čine ga boljim.
Upoznajte naše saradnike: Ivana Sibinovića (pilot poručnik, saradnik u nastavi na Vojnoj Akademiji i naš veb dizajner), Nikolu Bogdanović (mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje), Aleksandru Dubovac (student prava u Strazburu i Beogradu) i Miroslava Marinkovića (jutjuber poznatiji kao Nolifer).
1. Šta za vas predstavlja Teatar „Ulica“?
IVAN: Ja smatram da je Teatar „Ulica“ udruženje umetnika i entuzijasta koji rade ono što vole, uživaju u svakom trenutku, stvaraju izuzetne predstave i inspirišu nas ostale. Iako sam se zvanično upoznao tek sa nekoliko članova, toliko čitam o svim članovima i događajima Teatra „Ulica“ da imam osećaj da su mi svi jako bliski prijatelji.
NIKOLA: Teatar „Ulica“ za mene predstavlja mesto gde možeš biti potpuno svoj i pokazati 120% sebe.
ALEKSANDRA: Grupu mladih i vrednih ljudi koji su se okupili oko umetnosti. Ljudi koji su ambiciozni i spremni da žrtvuju mnogo zarad onoga u šta veruju. Ljudi koji imaju talenta da ga podele i sa nama koji ga nemamo. Teatar „Ulica“ menja svet „one play at a time“.
MIROSLAV: Preduzeće gde su mi zaposleni žena i sin.
2. Šta je to što voliš u Teatru Ulica?
IVAN: Ono što je najlepše u vezi sa Teatrom „Ulica“ je što okuplja ljude iz najrazličitijih sfera koji imaju jednu zajedničku ljubav, a to je gluma. Mislim da njihove predstave imaju dubinu i šalju jake poruke, a istovremeno su bliske i razumljive nama, običnim ljudima.
NIKOLA: Uh, pa sve - ljude, druženje i moju glumicu.
ALEKSANDRA: Predanost ljudi koji su deo Teatra. Njihovu ljubav i strast prema pozorištu, ali i prema muzici i drugim vidovima umetnosti. Mnogo volim da provodim vreme sa njima.
MIROSLAV: To što pruža mogućnost mladim, talenatovanim ljudima da se oprobaju na daskama koje život znače bez raznih diploma, doktorata, sertifikata i ostale papirologije. Papir je običan proizvod od celuloze, a talenat ono sa čime se čovek rodi.
3. Šta je biste još voleli da radite u Teatru „Ulica“?
IVAN: Voleo bih da se, zapravo, uživo upoznam sa svim članovima. Voleo bih da vidim još jednu vašu komediju.
NIKOLA: Iskreno, voleo bih da se oprobam malo u glumi, možda postanem i poznat.
ALEKSANDRA: Apsolutno bilo šta. Tu sam da im pomognem kako god mogu.
MIROSLAV: Pošto i ja kao jutjuber i vi kao Teatar imamo zajednički cilj, a to je da zabavimo publiku, siguran sam da ima tu dosta prostora za neku buduću saradnju.
4. Koliko je teško sarađivati sa predstavnicima Teatra „Ulica“?
IVAN: E umete da budete prilično zahtevni i nijedna greška vam ne promakne, ne sme čovek da se opusti... Šalim se, naravno, izuzetno mi je drago što sarađujem da vama, jer svi vaši predlozi ili zamerke su bile na mestu. Imate osećaj za lepo, tako da sam tokom ove saradnje sa vama i ja dosta napredovao i naučio.
NIKOLA: Uhhh, jako teško, pogotovo kad su vam devojka i tašta članovi… Šalim se naravno! Nije toliko teško. Svi su „ludi“ na svoj način i lako se dogovorite sa svima.
ALEKSANDRA: Nije uopšte. Podržavam njihove ciljeve i snove, samim tim je veoma lako doći do dogovora.
MIROSLAV: Pa obzirom da sam do sada bio angažovan kao kamerman, nisam imao prilike da primetim neke poteškoće u saradnji sa predstavnicima Teatra.
