Ne dolazim ti često iako bih htela
Kad dođem, donesem samo cvet
Sitan cvet od sitne mene
A ti si tako velika.

Onda u tišini sednem pored tebe
Plašim se da te dodirnem
Plašim se da ti se otvorim
Plašim se da te pogledam

Sedim tako i ćutim, i ne radim ništa
U stvari radim....
Proklinjem sebe što ti ne dolazim češće.
Što donosim sitan cvet.

Sedim tako i ćutim ali te pogledam.
Osećam neku toplinu u duši.
Reči same kreću, ispričam ti sve.
A da nijednom nisam otvorila usta.

Dodirujem ti ruku, nekad hladnu
Nekad toplu, Dodirujem u tišini
Znam da ne možeš da mi odgovoriš
Znam da ne možeš da mi pomogneš.

Po ovom vedrom danu, u tvojoj crnoj
Mermernoj ploči vidim nebo.
Vidim sebe. Vidim tebe.
Hvala ti što si uvek tu.

Hvala što prihvataš moje suze,
Što mi daješ snagu
Što me slušaš....
Hvala ti što se ne ljutiš što ne dolazim češće.

Izvini što ti ne dolazim često.
Ali sam uvek sa tobom.