Možda nekad,
Kad pomisliš na mene
U svetu laži i uspomena me potražiš
U svetu neizvesnosti,
Onda kad ti ništa ne bude drago i na sve pobesniš
Taj trenutak sačuvaj za mene
Za naše prošle kišne dane i tople noći
Za našu sreću i našu tugu
Taj bes što imaš, neka te podseti na naše svađe
Nasmejaćeš se.
Shvatićeš koliko smo jedno drugom bili vredni, da ni sami nismo bili svesni
Koliko smo jedno drugom sve, a sada ništa.

A onda se seti zašto?
Zašto je taj ponos bio jači od ljubavi
Snažniji od okova
Lepši od sreće
Zašto smo birali ponos
Okreni se.
Zapitaj se na koga sad besniš
Ne, ne besniš na druge,
Besniš na sebe, jer zbog ponosa i svojih ideja ne želiš sreću
Niko nije kriv za tvoje greške
Situacije su date, ulepšaj ih
Daj od sebe što možeš
I ne besni, to je tvoj zgaženi ego.