Marija Mijajlović 04.10.2019.

Postoje ljudi koji svojom energijom i harizmom obasjaju čitavu prostoriju nekom pozitivom i svetlošću. E takva je naša Mica. Ona je kao dobra vila ili princeza iz bajke, ali na javi.

Milica Đuričković je potpredsednica i jedna od osnivača Teatra Ulica. Završava srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, ali je nastavila putem svog sna i ove godine upisala glumu na Fakultetu savremenih umetnosti u klasi Božidara Đurovića. Iako joj to nisu oficijalna zvanja, Mica je i naš glavni lektor i blagajnik.

Kako će uspeti da balansira između fakulteta i Teatra pročitajte u nastavku:

1. Predstavi se na sebi svojstven način.

- Počevši od boje kose, koja se sama od sebe menja tokom godine, pa sam i riđa i smeđa i plava, preko očiju, koje su mešavina žute, zelene i braon boje, do toga da sam u horoskopu Vodolija, a u podznaku Jarac, dolazim do toga da sebe vidim kao jednu jako specifičnu devojčicu u telu dvadesetpetogodišnjakinje.

2. Koliko dugo si zaljubljenica u glumu i kada si počela da iskazuješ afinitete prema istoj?

- Gledajući razne performanse, ni ne znajući da je jedan deo toga i sama gluma, još kao dete sam bila očarana i zaljubljena u tu vrstu umetnosti. Želela sam da budem plesačica i dugo sam se bavila plesom, to je nešto što me je ispunjavalo. Kroz ples sam prvi put osetila scenu, aplauz, pozitivnu tremu. Međutim, kao da je nešto nedostajalo. To nešto je tinjalo u meni sve do srednje škole kada sam se upoznala prvi put sa glumom, tada sam konačno osetila potpun osećaj sreće. Tada sam znala da je moja svrha na ovom svetu ne biti samo plesačica, nego biti sve, biti glumac.

3. Obzirom da si potpredsednica Teatra Ulica, hoćeš li uspeti da obavljaš sve obaveze na fakultetu i u Teatru?

- Hoću, neću dozvoliti da Teatar „trpi” zbog bilo čega, pa ni zbog fakulteta. Smatram da uz dobru organizaciju sve može da se postigne.

4. Da li si se pre Teatra bavila glumom i šta si sve radila?

- Glumom se bavim već deset godina, sa dve godine pauze. Počela sam u dramskoj sekciji Palanačke gimnazije gde sam odigrala četiri predstave, zatim sam igrala jednu predstavu u Palanačkom pozorištu, pa sam pauzirala dve godine zbog obaveza na Filološkom fakultetu, potom nastavila u školi glume „Prvi koraci”. Posle toga sam radila dečije predstave i kratko bila član Teatra 011. Onda se desilo nešto o čemu sam ceo život maštala. Igrom sudbine, pronašla sam ljude koji razmišljaju isto kao ja i tako je nastalo mesto čiste umetnosti, ljubavi i porodice, naš Teatar Ulica.

5. Na koji način si pripremala ulogu Tamare u predstavi „Da ti kažem”?

- Uh, to mi je najteža uloga do sada. Moram priznati da sam je prihvatila samo zbog projekta, jer nisam želela da propustim priliku da učestvujem u toliko dobroj predstavi, međutim lik Tamare mi i dan danas predstavlja prevelik zalogaj. Ona je toliko slična meni sve do trenutka kada napravi grešku koja se meni, verujem, ne bi desila nikada i tada ona postaje moja sušta suprotnost. Pripremala sam je dosta dugo sa Kaćom i Novakom, radili smo na sve moguće načine, menjali smo lik iz izvođenja u izvođenje, da bismo na kraju dobili ovo što sada Tamara jeste. Mogu reći da sam prilično zadovolja, ali ću nastojati da budem još bolja u toj ulozi ubuduće.

6. Na koji način si pripremala ulogu Ružice u predstavi „Kako ste?”

- Ulogu Ružice mi je bilo dosta lakše pripremiti jer sam jako dugo želela ulogu štreberke. Smatrala sam da mi je to veliki zalogaj jer je drugačija u svemu od mene, ali se ispostavilo da mi je zapravo ovo najlakše odrađena uloga do sada. Pripremala sam je kroz Kaćinu metodu ulaženja u lik kroz životinje i prosto mi je odmah “leglo”, što se kaže.

Ne mogu da ne pomenem Novaka kao sjajnog partnera koji mi je dosta pomogao.

7. Koja ti je najdraža uloga?

- Uloga Petre u predstavi „Creeps”. To mi je prva glavna uloga koju sam radila sa predivnim ljudima. To je period mog života koji nikada neću zaboraviti jer me je ta predstava spojilla sa drugaricom koja će mi uvek biti posebno draga, mojom Jokom. Predivna i pretalentovana devojka sa najlepšom energijom, koja je prerano otišla, ali ostavila veliki trag iza sebe. Pored toga, uloga Petre mi je najdraža zbog toga što su u toj predstavi bile spojene moje dve ljubavi, gluma i ples. Tu ulogu sam i dobila jer sam bila dobra plesačica, ne glumica. Ovim putem želim javno da se zahvalim mom dragom reditelju Pavlu Joziću što je verovao u mene i dao mi tu ulogu, iako pre toga nije imao pravi uvid u moje glumačke sposobnosti, hvala Pajo!

8. Koliko ti književnost pomaže u glumi?

- „Upiši srpski to ti je slično kao gluma”- mamina rečenica koja me je navela na upisivanje srpske književnosti i jezika na Filološkom fakultetu. Dakle, odmah da srušim iluziju svim ljudima koji misle da je to “slično”- nije i nikada neće ni biti. Književnost mi je pomogla što se tiče razumevanja same drame i likova u istoj. Prosto, kao uskoro diplomirani filolog, meni je lakše da se izrazim ili da napišem nešto zbog pročitanih knjiga, ali to je sve. Gluma kao gluma je zanimanje koje svakako zahteva da se dosta čita, ali je to samo mali deo koji pomaže glumcu, jer glumačke vežbe, predstave, dikcija, pokret, igre i akrobatika su predmeti koji formiraju glumca. Dakle rad na sebi koji se ne tiče književnosti je ostalih devedeset posto. Tako da, ne pomaže, ali mi olakšava.

9. Upisala si FSU, pa znači li to da te više nećemo gledati u predstavama Teatra već isključivo u profesionalnim angažmanima?

- Hahahah, ne, nikako! To što sam upisala glumu ne znači da me neće više biti u Teatru, naprotiv, ostajem da igram u predstavama u kojima sam igrala do sada, samo zbog obaveza na fakultetu neću učestvovsti u nekoliko sledećih projekata. Što se tiče profesionalnih angažmana, za mene je Teatar Ulica i više nego profesionalni angažman, ali da, pored Teatra gledaćete me svakako i u drugim projektima.