Intervju: treći čovek Teatra Ulica, Nikola Kondžulović
Ovonedeljni intervju smatram da nema potrebe specijalno objašnjavati, niti najavljivati, jer dovoljno je reći - Nikola Kondžulović, treći čovek Teatra Ulica.
Ono što bih istakla je osmo pitanje, koje je postavljeno na njegovu inicijativu, ali potpuno opravdano, jer se zna ko je zvezda.
1. Predstavi se na sebi svojstven način.
- Živim za to da ljudi koji me okružuju imaju, kad su sa mnom, osmeh od uveta do uveta. Volim da delim sa drugima svoju pozitivnu energiju, dati malo sebe nekom drugom, možda će toj osobi popraviti taj trenutak, možda dan, a možda i čitavu nedelju. Moj osmeh za njihov osmeh mi znači sve.
2. Koliko dugo si zaljubljenik u glumu i kada si počeo da iskazuješ afinitete prema istoj?
- Od mog najranijeg doba je počelo zaljubljivanje. Oduvek sam bio klovn u društvu, i dalje sam, nije se ništa promenilo. Moje prvo neko ozbiljnije angažovanje u glumi desilo se sa 23 godine, dosta kasno, ali ne žalim.
3. U kojim si sve projektima Teatra Ulica učestvovao?
- „Da ti kažem”; „Kako ste?”; „U centru sveta”.
4. Da li si se pre Teatra bavio glumom i šta si sve radio?
- Išao sam u školu glume i tamo sam se zadržao nešto preko dve godine. Imao sam, mislim, pet javnih časova i tumačio lik direktora u jednoj predstavi. Što se tiče filma imam tri minijatirne uloge. Toliko su minijaturne da nisu vredne pričanja, ali jednostavno film nije grana glume koja me inspiriše nešto naročito, pa se samim tim nisam nešto ni trudio da dobijem veću ulogu.
5. Na koji način si pripremao ulogu Gorana u predstavi „Da ti kažem”?
- Uh, lik Gorana je moja životna uloga, ali i moja životna prekretnica. U par navrata sam bio emotivno razoren jer nisam bio ni svestan da takvi životi postoje, ili barem nisam hteo da prihvatim da postoje, jer moj je život, kako ja to volim metaforički da kažem, jedna „livada puna cveća” i onda sa druge strane imate ulogu gde se čovek bori sa sigurnom smrću. U svakom slučaju probudio je u meni emociju koju do tad nisam ni znao da mogu da iznesem.
6. Na koji način si pripremao ulogu Neše u predstavi „Kako ste?”?
- Moj Neša, „malo”, slatko, crnogorsko momče. Što se spremanja lika tiče, nisam puno mučio glavu sa likom Nebojše, jer je nekako sličan meni. Jedino na čemu jesam radio vezano za lik jeste crnogorski naglasak. Ono što me jeste mučilo jesu koreografije i biti u liku, jer si na sceni skoro celu predstavu.
7. Koja ti je najdraža uloga?
- Pa to je definitvno Goran iz predstave „Da ti kažem”, moja prva uloga u Teatru i moja glumačka prekretnica ka usavršavanju svojih glumačkih veština.
8. Kakav je osećaj biti zvezda u Teatra Ulica?
- Biti zvezda u Teatru? Pa šta da vam kažem… Nekako pokušavam da to sve bude prirodno, ali opet u drugu ruku osećate se odgovornim jer vas gledaju te mlade oči koje žele da se ugledaju na vas. Morate biti odgovorni. Što se mene tiče, ja na to sve gledam kao nešto sasvim normalno- prosto nisam imao drugu put, nego da budem zvezda. (smeh)