ULIČARI i KPGT

Danas razgovaramo sa četvoro članova Teatra Ulica koji trenutno nastupaju u KPGT-u, jednom od najvažnijih pozorišta na Balkanu. Teatar Ulica i KPGT dele određene sličnosti, a o tome, kao i o iskustvu saradnje sa velikim Ljubišom Ristićem, govoriće nam Milica Đuričković, Dušan Veselinović, Dunja Antić i Nikola Antonijević.

U kojim predstavama te možemo gledati u KPGT-u?

Milica Đuričković: U predstavi "Dama sa psetancetom" u režiji Ljubiše Ristića i od skoro u predstavi "Slike žalosnih doživljaja" u režiji Ognjena Petkovića.
Dušan Veselinović: "Dama sa psetancetom" od Antona Pavloviča Čehova u ulozi Gurova u režiji Ljubiše Ristića, "Kamen za pod glavu" od Milice Novković u ulozi Krsmana u režiji Vanje Vodeničarević, "Tri sestre" od Antona Pavloviča Čehova u ulozi Fedotika u režiji Ljubiše Ristića i kao alternacija u predstavi "Ričard III" od Vilijama Šekspira u ulozi Riversa u režiji Ljubiše Ristića.
Dunja Antić: "Kamen za pod glavu" i "Tri sestre".
Nikola Antonijević: "Dama sa psetancetom".

Kako je sarađivati sa našim proslavljenim rediteljem Ljubišom Ristićem?

Milica: Radila sam jednu predstavu sa njim, "Damu sa psetancetom". Fantastična analiza, informacije koje poseduje taj čovek su neprocenjive. Sam proces rada je bio dug i specifičan metod rada je ono što ga razlikuje od drugih reditelja. Dosta daje prostora glumcima da sami dođu do rešenja u sklopu njegove režije. Sve u svemu, jedno posebno životno iskustvo koje ću pamtiti.
Dušan: Jako kompleksno, čovek koga istovremeno možete najviše voleti i ne voleti (zbog njegove prirode), ali definitivno čovek od koga možete mnogo naučiti. Jedan aktivan razgovor sa njim vezano za komad koji radimo ili neki drugi, nevezano za pozorište, vredi kao razgovor sa 10 velikih umova.
Dunja: Nisam imala veliko iskustvo u saradnji sa njim, pa ne mogu reći to, ali za uskok u "Tri sestre" bilo je jako dinamično i uzbudljivo, hahah.
Nikola: Kratko smo sarađivali zbog prvobitne ideje da ja budem samo alternacija, ali ta proba mi je pokazala preciznost i direktnost u indikacijama Ljubiše Ristića.

Šta je ono zbog čega je KPGT poseban?

Milica: Svakako prostor u kojem se igraju predstave. Tako nešto ne postoji nigde u Beogradu, a ni šire. Autentičan prostor koji daje posebnu energiju i realizam svakoj predstavi.
Dušan: U KPGT-u nema pravila koja biste mogli očekivati u svakom drugom pozorištu, u KPGT-u sve može i ništa ne mora. Izlazak iz svakog okvira stvaranja, pristupa, rada i delovanja na koja ste možda navikli ili na koja ste naučeni, ako ste neko iz pozorišta. Onaj ko dođe u KPGT da pogleda bilo koju predstavu, biće mu jasno o čemu govorim.
Dunja: Zbog realizma i osećaja kao da i publika učestvuje u predstavi. Režija Ljubiše je jedinstvena.
Nikola: Na svakom polju se da videti posebnost ovog pozorišta, od samog ambijenta, tehničkog osoblja, glumaca, reditelja i povrh svega predstava.

Koju nam predstavu preporučujete sa repertoara KPGT?

Milica: "Ričarda III" na prvom mestu i predstave u kojima igram ja.
Dušan: "Ričard III" na prvom mestu, pa sve ostale pored nje.
Dunja: "Kamen za pod glavu" i "Tri sestre" normalno, ali i "Ljubavnu priču".
Nikola: Svaka predstava ima svoje čari, tako da se nećete pokajati koju god predstavu da pogledate, ali meni lično najdraža je "Ričard III" (ali i "Dama sa psetancetom" zbog Čehova).

Da li postoji sličnost između Teatra Ulica i KPGT-a?

Milica:Daje se prilika svim talentovanim ljudima da rade ono što vole, a da diploma nije neophodna.
Dušan: Postoji, KPGT i Ulicu deli jedna stvar, a to je osećaj pripadnosti i otvorena vrata za svakoga ko bi želeo da u jednoj od ove dve kuće aktivno učestvuje u bilo kojoj sferi angažovanja.
Dunja: Postoji sličnost koju jaaaako volim, a to je osećaj kuće, porodice i mesto puno ljubavi. Puno novih ljudi, puni ljubavi i dobrote, koji stvaraju taj osećaj kuće i druge porodice.
Nikola: Postoje određene sličnosti, ali i ozbiljne razlike među organizacijama. Ali ja, kao neko ko je sanjar, smatram da je "Teatar Ulica" po mnogo čemu sličan KPGT-u iz osamdesetih godina prošlog veka. Samim tim, pošto je KPGT osnovan otprilike tih godina i traje do danas, verujem da će mudrim odlukama i predanim radom "Teatar Ulica" doći do istog neba na kom je KPGT.