TRI SESTRICE - NOVA DEČIJA PREDSTAVA

U decembru nas očekuje premijera dečije predstave "Tri sestrice" u rediteljskom prvencu Milice Đuričković. Mi jedva čekamo da podelimo ovo novo čedo sa našim najmlađim gledaocima i uzbuđeni smo da čujemo i vidimo njihove reakcije. Kako je izgledalo stvaranje predstave, kao i saradnja sa Micojkom, otkriće nam Milica Maksimović i Aleksandar Đukić u razgovoru za sajt Teatra.

Šta je najlepša stvar kad se pravi dečija predstava?

Milica Maksimović: Najlepša stvar u stvaranju dečije predstave je sigurno mogućnost da kreiram magičan svet koji će probuditi maštu i radost kod dece.
Aleksandar Đukić: Imao sam pretpostavku da su dečije predstave jednostavne za igranje jer su deca u pitanju, međutim to nije tako. Zamršeniije je nego što se čini. Ono što mi se sviđa kod nje jeste što proces rada nije kao kod klasične predstave i to što nemam neku vrstu utega šta sme, a šta ne sme, nego mogu da pustim mašti na volju i to bez kočnica. Dakle, pravo avionom u uragan.

Kako izgledaju probe za "Tri sestrice?"

Milica: Probe za dečiju predstavu su uvek dinamične, kreativne i pune energije. Sve počinje sa čitanjem teksta i upoznavanjem sa pričom, a zatim prelazimo na scensku interpretaciju, gde istražujemo kako da likove i radnju učinimo što zanimljivijim i bližim dečijoj publici.
Poseban akcenat stavljamo na fizičku glumu, izražajnost i ritam, jer deca često reaguju na vizuelne i zvučne elemente.
Aleksandar: Zanimljivo je, učim od iskusnijih kolega i predstavlja mi izazov za dalje. Meni je ovo svakako prva dečija predstava na kojoj radim, tako da mi se sviđaju alati za igru koji su nam dati.

Kako Vam je sarađivati sa Milicom?

Milica: Milica nas vodi kroz viziju predstave, ali istovremeno ostavlja prostor za našu kreativnost i predloge. Kada radimo dečiju predstavu, posebno je važno da imamo otvorenu komunikaciju, jer je cilj da zajedno stvorimo nešto što će biti jasno, dinamično i zanimljivo za decu.
Ona nam često pomaže da bolje razumemo likove, priču i poruku koju želimo da prenesemo, ali i da pronađemo pravu energiju koja će dopreti do male publike. Za mene je najlepši deo te saradnje upravo to što učimo jedni od drugih. To je zajednički rad koji na kraju dovodi do stvaranja magije na sceni.
Aleksandar: Sukob policajca i dobrice u nekoj osobi je uvek zabavno za videti, a posebno u osobi koja je oličenje dobrice kao što je Milica Đuričković. Šalu na stranu, i posle 5 (Bog te maz'о, je li stvarno prošlo toliko?) godina u Teatru, kao da učim iznova kako se glumi, i to od osobe koja ima dovoljno znanja i iskustva da mi prenese koje mehanizme pokrećemo za dečije, a koje za odrasle predstave. To je važno jer je u dečijim predstavama sve prenaglašeno, od fizičkih do glasovnih radnji.

Šta je ono što će se po Vašem mišljenju najviše svideti deci u ovoj predstavi?

Milica:Deci će se verovatno najviše svideti trenutak kada lik koji je bio zao pokaže da u njemu ipak ima dobrote. Takve preokrete deca posebno vole, jer im donose iznenađenje i nadu da se svako može promeniti na bolje. Taj trenutak ih uči važnosti oproštaja i verovanju u ljude
Aleksandar: Čuo sam negde da za svačije ponašanje treba imati razumevanja, ali ne i nužno odobravati ga. Nadam se da deca posle ove predstave neće gledati sa mržnjom u antiheroje i negativce iz prošlosti i sadašnjosti, nego će razumeti da su i oni ljudi od krvi i mesa sa svim svojim vrlinama i manama. I da, posle svega toga što ih je snašlo, možda im je upravo trebala ta ljubav u nekim trenucima, a nisu je našli, te su postali takvi kakvi jesu. Nadam se da će uvaženi mlađi gledatelji imati razumevanja i ljubavi za ljude koji možda to i ne zaslužuju.