Profesori Teatra Ulica: Milica Đuričković, profesorka i tim lider Škole glume Teatra Ulica

Kada govorimo o posvećenosti, toplini i inspiraciji u radu sa mladim glumcima, ime Milice Đuričković zauzima posebno mesto u Teatru Ulica. Profesorka glume i tim lider škole, Milica već godinama gradi i čuva ono po čemu je naš Teatar prepoznat, a to su autentičnost, zajedništvo i umetnost koja se živi.

„Pre dve godine smo imali preko 150 prijava, što je značilo i više klasa nego ikad pre i više odgovornosti. Nekako je bilo prirodno da preuzmem tu ulogu, jer mi je važno da kvalitet naše škole ostane na visokom nivou. Tako se i namestilo da postanem tim lider, da brinem da sve funkcioniše kako treba,“ kaže Milica o svom početku u ovoj ulozi.

Još se seća svog prvog časa i prve grupe, kako sama kaže, to iskustvo je bilo nezaboravno. „Bila sam nesigurna, dvoumila se da li da uopšte prihvatim posao, ali već posle nekoliko časova shvatila sam koliko me pedagogija ispunjava i koliko volim taj rad sa ljudima. Od tada sve radim sa srcem.“

Danas, sa svakom novom klasom, pristupa radu otvoreno i intuitivno. „Trudim se da osetim svaku grupu i da prema njima prilagodim tempo i pristup. Program je okvir, ali svaka grupa ima svoj ritam, energiju i trenutak kad je spremna za nešto novo.“


Milica trenutno vodi klasu u Teatru Ulica koju opisuje kao „spoj autentičnih i neobičnih duša, sa neverovatnim šarmom i povezanošću”, koja je oduševljava.
Njen metod je zasnovan na spoju različitih iskustava i znanja: „Preuzela sam sistem rada svojih profesora, dodala ono što sam naučila od drugih i stvorila svoj način mešavinu svega što smatram dobrim.“

Najvažnije joj je da polaznici kroz rad otkriju sebe:
„Da shvate da se ne glumi nego živi na sceni i u životu.“

Tipičan čas u njenoj klasi počinje razgovorom: o knjigama, filmovima, danu. Sledi zagrevanje kroz igre i vežbe glasa i tela, zatim rad na zadacima, a ako se sve završi na vreme i pesma uz gitaru.

Na pitanje kako bi opisala atmosferu u Teatru Ulica i šta je motiviše, Milica sa osmehom govori:
„Kao kod kuće. To je mesto gde se ljudi okupljaju jer vole istu stvar. Uvek je lepo. Motivacija su mi oni. Polaznici. Njihova energija, otvorenost, dar i povezanost. Svaka grupa me iznenadi koliko se brzo otvori i poveže.“

Balans između discipline i igre smatra ključnim: „To su prsti i nokat, jedno ne može bez drugog.“

Trenutno je fokus njenog rada sa klasićima na upoznavanj, kako međusobnom, tako i sa osnovnim pojmovima pozorišne umetnosti: radnjom, okolnostima i odnosima.