Mia i Indija

Sa velikim zadovoljstvom vam prenosimo iskustvo naše Mie sa snimanja u Indiji, u svetu Bolivuda. Mia je imala jedinstvenu priliku da radi na jednom od najvećih filmskih setova u Mumbaju, gde je učestvovala u produkciji ratne serije „Operation Safed Sagar“. U nastavku možete pročitati njenu priču o tome kako je izgledao rad na setu sa više od 300 ljudi, šta je sve doživela tokom svog boravka u Indiji i zašto su je svi fotografisali. Njeno iskustvo prenosimo vam nepromenjeno od reči do reči, baš onako kako je Mia to iskreno doživela, jer samo tako možemo istinski dočarati ovo neverovatno putovanje kroz svet indijske filmske industrije.

Mia Jovanović: 5.12.2024. godine poleteo je avion kompanije „AirIndia” iz Londona u Nju Delhi. Ja sam bila na putu da zakoračim u svet Bolivuda.

U decembru 2024. godine završila sam dvonedeljnu praksu kao producentkinja u drugoj najvećoj filmskoj industriji na svetu. Put je počeo dolaskom u Nju Delhi, glavni grad Indije. Moja najbolja drugarica sa fakulteta u Londonu poreklom iz Nju Delhija je bila sa mnom u avionu. Nakon sletanja, posetila sam njen dom, a nakon dva dana uputile smo se na drugi let za Čenaj. U tom gradu na istočnoj obali Indije proslavile smo venčanje njene rođake. Venčanje je trajalo tri dana. Bilo je angažovano hiljadu radnika, narodne nošnje su se menjale iz sata u sat, čak sam i ja nosila jednu. Proslava je pratila tačan raspored rituala, koji su mi dočarali indijsku kulturu i tradiciju. Nakon venčanja, sama sam se uputila u grad snova – Mumbai.

Bolivud je naziv najveće filmske industrije u Indije. Ime je dobio spajanjem najveće filmske industrije u Americi - Holivuda, i grada u kome se nalazi ova industrija, koji se u Indiji zove Bombay (Mumbai). Bolivudska industrija ima mnogo studija i filmskih lokacija, ali najveći studio i srce industrije se nalazi na severu Mumbaija. Čim sam sletela, uputila sam se ka hotelu, koji je bio jako blizu glavne kancelarije produkcijske kuće za koju sam radila, i relativno blizu seta. Radila sam za produkcijsku kuću pod nazivom „Matchbox Productions”. Serija se zove „Operation Safed Sagar”.

Ova ratna serija stavlja u fokus pilote koji su se borili u Kargilskom ratu 1999. godine protiv Pakistana. Neke scene su snimane u Pakistanu, gde se scenario fokusira na perspektivu Pakistanske vlade, a glavna priča je o indijskim pilotima. Većina scena snimana je u jednom od najvećih filmskih studija u Mumbaiju.

Prvi dan posla provela sam u kancelariji gde se još uvek radila preprodukcija. Upoznala sam produkcijski i režijski tim i dobila scenario. Scenario sadrži šest epizoda koje traju po pedeset minuta, limit koji je takođe postavljen od strane Netflix-a. Iako je Matchbox produkcijska kuća, serija će se emitovati na Netflix-u, što znači da moraju da ispune postavljene standarde. Prvi dan sam pročitala čitav scenario. Neke rečenice su na engleskom jeziku, a neke na „Hindi“ jeziku koji se koristi u većini Indije i Pakistana. Svi u kancelariji su pričali tečno engleski, osim radnika za ketering, ali oni su znali ključne reči kao što su „coffee“ i „tea“.

Imala sam vozače koji su me vozili i u kancelariju i na set, jer mi je bilo zabranjeno da koristim javni prevoz ili da idem peške bilo gde bez pratnje, iz bezbednosnih razloga. Još dva dana kancelarijskog posla uključivala su sastanke, gde su se snimajući dani tačno planirali, administrativan posao kao ispunjavanje ugovora za plaćanje radnika i organizacija oko glumaca, šminkera i frizera. Naime, glavni glumci (piloti) su dolazili u kancelariju na šišanje i brijanje brade, jer su jedan deo serije već snimili u oktobru, i morali su da se pobrinu da im frizure, brade i brkovi izgledaju identično kao tada. Ovo je sve bilo završeno pre snimanja da se ne bi gubilo vreme na te stvari u napornim snimajućim danima. Tada sam imala priliku da se upoznam sa glumcima, koji su bili jako pristojni i druželjubivi, za divno čudo, iako su velike bolivudske zvezde.

Četvrti dan je došao! Krenulo je snimanje. Auto je bio ispred hotela u 4:30h ujutru i odvezao me je u studio. Set je bio sastavljen iz dva dela, jednog velikog studija i velike kuće koja je sagrađena specijalno za seriju, u kojoj se nalazila baza indijskih pilota. Čim sam stigla, dobila sam opremu (toki voki i plan snimanja) i odmah počela da radim. Plan snimanja sam podelila svima, glumce sam odvela do kostimografa i bavila se administrativnim poslovima dok nije krenulo snimanje. Ketering je bio obiman i kvalitetan, iako je samo indijska hrana bila u ponudi, bilo je dosta izbora i ukusnih jela. Nekoliko radnika u keteringu i par ranera su se slikali sa mnom, jer sam plava belkinja, pa su slali slike svojim porodicama.

Scene koje su se snimale u ovih 12 dana, za vreme moje prakse, bile su scene u kojima su se piloti raspravljali oko ratne strategije i plana napada. Scene su bile jako duge, a glumci su imali komplikovane dijaloge, tako da su se scene ponavljale u proseku dvadeset do trideset puta. U jednom trenutku, čak sam i ja mogla da ponovim dijaloge na indijskom. Reditelj je bio jako strog, a bilo je puno prašine na setu, tako da je svaki kašalj doveo do ponavljanja scena. Upoznala sam marketinški tim Netflix-a koji je fotografisao set i scene, kao i bavio se reklamiranjem sponzora serije, kao što su keterinška kafa i čaj. Ja sam im pomagala oko marketinških ideja i informisala sam produkcijski tim oko svih promena koje su se dešavale na setu, jer su ostali producenti bili u bazi baveći se drugim poslovima. Filmski dan je trajao dvanaest sati. Zbog jako jeftine radne snage, na setu je bilo trista radnika. Najviše radnika je bilo u keteringu, gde bi oni donosili svakom zaposlenom šta god bi tražio. Jedan čovek je bio zadužen da meni (praktikantu) donosi vodu, a jedan je bio angažovan da pritiska dugme za sprat u liftu. Ali zato je organizacija seta bila jako efikasna, što je dovodilo do toga da se često radni dan ranije završava.

Ova serija zahteva dosta kvalitetnih specijalnih efekata, zato što su ključne scene u ratnim avionima i pozadina tih scena mora da izgleda veoma realistično. Za specijalne efekte, produkcija je unajmila nemačke radnike koji su za ove dve nedelje snimanja doleteli u Mumbai. Imala sam čast i priliku da upoznam vrhunske kamermane i stručnjake za specijalne efekte, jer tečno govorim nemački. Svi oni su svetski uspešni snimatelji koji su radili za mnoge holivudske filmove, između ostalog i „Top Gun“ i „Matrix“.

Nakon deset dana provedenih na setu ove vrhunske serije mogu da kažem da toplo preporučujem da je odgledate kada bude izašla 2026. godine.

Poslednja dva dana sam provela na setu za reklamu za japanski brend auta koji nažalost ne mogu da imenujem. Bilo je jako interesantno videti razliku u dinamici snimanja serije i reklame, gde je snimanje reklame bilo mnogo opuštenije za ljude iza kamere. Glavni glumac reklame je Kartik Aaryan, trenutno jedna od najvećih zvezda na bolivudskoj sceni. Sa njim nisam imala prilike toliko da komuniciram, ali ga jesam upoznala. Inače je bio pod velikim stresom jer su ga svi radnici na setu molili da se fotografišu sa njim, iako mu to menadžeri i njegovo obezbeđenje nisu dozvoljavali.

Ja sam ipak uspela da se fotografišem sa njim (smeh).

Poslednji dan na setu je bio jako emotivan jer sam upoznala toliko divnih i pametnih ljudi koje dugo neću videti, a neke i nikada više. Iako sam dobila ponudu da se vratim u aprilu na ostatak snimanja, koji se snima na planini i fokusira se na ratne scene, ne verujem da ću prihvatiti ponudu, jer mi roditelji verovatno neće dozvoliti da opet otputujem tako daleko. (smeh)

Ovo je bilo jedno od najinteresantnijih iskustava u mom životu i jako sam zahvalna za veliku životnu priliku koju sam realizovala, i volela bih jednog dana da se opet vratim da radim u ovoj divnoj filmskoj industriji.