ZAGA.

Zaga je duša našeg Teatra. Kad čujete ZAGORKA KAPLANEC, odmah se pretpostavlja da je to neka natmurena gospođa koja ne voli sebe, a kamoli energiju mladih. Međutim, kad čujete ZAGA, onda... e onda se vratite na početak ovog uvoda.

Koliko je bilo strašno upustiti se u avanturu zvana "Gluma" u tvojim godinama?
U prvom momentu je delovalo veoma strašno, ali ubrzo sam shvatila da, kad dobro naučiš tekst i dikciju, uz smernice reditelja, postaješ siguran u ono što radiš. Godine mi nikako, ni u čemu, nisu prepreka.

Da li je bilo teško prilagoditi se omladini Teatra?
Ma kakvi, prilično sam komunikativna i bez predrasuda oko starosnih razlika pri komunikaciji, tako da smo se odmah konektovali. Oni su pre svega sjajna deca, prepuna ideja, uglavnom veoma obrazovana i talentovana. Prema meni imaju drugarski odnos, ali pun poštovanja. Jedva čekam svaki susret sa njima. Što se tiče odnosa na sceni i samog rada na stvaranju predstave, imam potpunu njihovu podršku, ali i kritiku. Gledam ih kao starije kolege, jer ipak imaju više iskustva, ali i znanja u stvaranju lika.

Šta je tvoj savet za mlađe članove Teatra kako da žive život?
Da sve rade po osećaju, da ugađaju sebi i ne podležu predrasudama. Da daju šansu ljubavi i svemu lepom da uđu u njihov svet.

Da li je istina da spremaš najbolje uštipke u Teatru?
Ne znam da li ih još neko u Teatru sprema (smeh). Izvolite na uštipke pa procenite sami (smeh).

Ko ti je draži Kondža ili Novak?
Novače, znala sam da ti smišljaš pitanja (smeh).