KAĆA I MAGIJA DEČIJIH PREDSTAVA

U susret Novoj godini, delimo sa vama misli i naših članova koji aktivno igraju dečije predstave i u drugim institucijama. Katarina Jovanović je bila deo osnivačkog tima Teatra Ulica. Sa nama je već šest godina i igrala je važnu ulogu u razvoju same organizacije u njenim počecima. Danas će Kaća podeliti svoje utiske i poglede na učestvovanje u dečijim predstavama, a s obzirom na to da je bila njihov učesnik od malih nogu, verujemo da imamo pravog sagovornika na ovu temu.

Koliko dugo se baviš dečijim predstavama?

U dečijem pozorištu sam od 3. godine života, tako da igram u njima od tad. I učila sam od najboljih skoro celo detinjstvo i školovanje. A profesionalno se bavim njima poslednjih 7-8 godina.

Omiljena dečija predstava?

Omiljena dečija predstava mi je Aleksa u zemlji čuda. Kao mala sam je gledala i želela uvek da igram Madamu. I nekoliko godina kasnije, to mi je bila i prva profesionalna uloga u pozorištu.

Koja dečija predstava ti je neostvarena želja da igraš u njoj, a koja da gledaš?

Pa iskreno, nemam još uvek neostvarenu želju. Vrlo sam ostvarena u tom polju – igrala sam i princeze i zle kraljice. A koju bih volela da gledam? Ne znam, verovatno neki Diznijev mjuzikl.

Pred kim je teže igrati, pred decom ili pred odraslima?

Sigurno je teže igrati pred decom. Oni su najiskrenija publika. I kad igraš za njih, tačno osetiš da li dobro radiš svoj posao i da li im držiš pažnju ili ne. Odrasli umeju da te lažu, deca nikad. Bar ne u mom iskustvu.

Da možeš da odeš sama na pusto ostrvo na dva meseca, koju knjigu bi ponela?

Majstor i Margarita.

Teatar Ulica za tebe predstavlja šta?

Početak. Predstavlja dokaz da se sve može, makar počeo od stapa i kanapa, možeš da postigneš sve ako veruješ i radiš na sebi.