RECENZIJA FILMA - ANORA

Zašto je ovaj film osvojio toliko Oskara? – bilo je prvo pitanje koje sam sebi postavio nakon gledanja Anore (2024) Šona Bejkera.

Na početku, film podseća na klasične romantične komedije uz koje smo odrasli – one koje pružaju osećaj površne ispunjenosti i dopadljivosti. Likovi upadaju u neverovatne situacije, prolaze kroz uzbudljive preokrete, a na kraju ljubav pobeđuje i njihov život deluje kao nešto vredno življenja. Savršena priča za nas – preopterećene kapitalističke pacove koji ni nemaju vremena da zaista prožive sopstveni život.

Ali ubrzo nakon takvog uvoda sledi hladan tuš. Možda sam te večeri samo želeo da pogledam bajku i da nateram sebe da poverujem u nju. Sada, s vremenske distance, jasnije mi je šta je ovom filmu donelo Oskara za najbolji scenario. Igrajući se žanrovima i ne ispunjavajući očekivanja gledalaca, Bejker nam poručuje da svi želimo da živimo u romantičnoj komediji, ali da ona nije stvarna. Jureći za takvim scenariom, često zanemarujemo realne mogućnosti koje nam se pružaju. Čak i kada ih primetimo, ne znamo kako da im autentično odgovorimo – umesto toga, pokušavamo da od svog života stvorimo filmsku scenu.

Nisam pogledao sve filmove iz 2024, pa ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li je Anora zaslužila sve te Oskare, ali nesumnjivo nosi kvalitet – u priči, slici, režiji i, pre svega, glumi. Majki Medison stvorila je lik s kojim se publika lako može poistovetiti. Preporučujem film onima koji žele da se zamisle nad nekim aspektima svog života, ali i onima koji jednostavno traže kvalitetno filmsko veče – jer, iako donosi snažnu poruku, nije pretežak za gledanje.


Za sajt Teatra Ulica, Uroš Savurdić.