RECENZIJA FILMA - TRIANGLE OF SADNESS

Triangle of Sadness
Reditelj: Ruben Ostlund
Žanr: Komedija/Satira
Godina: 2022.
Glumci: Harris Dickinson, Charlbi Dean Kriek, Woody Harrelson, Zlatko Burić, Vicki Berlin, Sunnyi Melles…

Film Triangle of Sadness, ostvarenog švedskog reditelja Ruben Ostlund, realizovan je 2022. godine, te je naredne godine bio nagrađen Oskarom u kategoriji „Best Picture”.

Da, pomislićete - Best Picture mora značiti da je film kvalitetno, lepo snimljen, da je direktor fotografije odnosno snimanja filma dobro odradio svoj posao, i ne grešite - kolorit i prisutna simetričnost prikaza, dijagonalnost ili paralelnost likova postavljenih u okviru kadra ne samo da prijaju oku, već i imaju dublje značenje i poruku.

Žanr filma na engleskom jeziku nazvan je „black comedy”, što bi se na srpskom jeziku reklo - satira. Ono što čini ovaj film satiričnim, a unikatnim, jeste protkanost komedije kroz sasvim prirodne okom vidljive fizičke, sluhom ili okom čulne govorne, a dušom ljudskog bića kao gledaoca zapažene unutrašnje radnje likova.

Opšte radnje u vidu dešavanja ili okolnosti u ovom filmu ima vrlo malo, iako su one zapravo sasvim velike, neočekivane, nagle i obrtne za sve likove i dalji tok njihovih priča i razvitka likova filma.
Film se definitivno pretežno zasniva i buja u svom kvalitetu kroz dijaloge likova, kao što se takođe značajno zasniva i na tišini. U tom grmu leži zec - film je unikatan zato što podjednakošću pomenute dve boje filma, on ispunjava trougao uspeha filma koji gledaocu drži pažnju držeći ga u neizvesnosti. Pitate se, gde je u toj podjednakosti dve boje filma treća boja, treći ugao?

Trougao tuge, šta li naziv ovog filma znači i kako uspeva pozvati gledaoca da iskusi ovaj film?
Da li je samo do pompeznog, a ipak vrlo kreativnog plakata filma, da li je do trejlera filma koji je vešto „iseckan” tako da ne „spojluje” sadržaj, a opet zainteresuje potencijalnog gledaoca… Verovatno su za uspeh ovog filma u kontekstu gledanosti zaslužna oba. Kao i neskroman budžet filma koji je sve to mogao da omogući. Ipak, vratimo se na značenje trougla tuge, bez spojlera.

Jedan ugao trougla je tema ljubavi, drugi ugao tema je novca, a treći ugao - onaj najistaknutiji - je tema uspeha i statusa. Kao i svaki trougao, to jeste sukob tri strane, ali svaki ugao trougla linijom je povezan - pa tako i ljubav, novac, i status.

Grotesknim scenama otkriva kako se moć, socijalni status i novac odražavaju na međuljudske odnose.
Ljubav je širok pojam koji kao reč koristimo za mnoge odnose, čak i u onima u kojima nema ni poštovanja, a kamoli ljubavi. A kako su novac i ljubav usko povezani - bilo načinom da nekoga volimo više zbog imućstva, ili da nam neko (ne)pokazuje svoju ljubav kroz materijalne stvari poput poklona jer samo tako ume ili ne ume drugačije… Stoga, da li je materijalno važno, ili nije? Sve ovo su teme koje ćete istražiti u ovom filmu.

Radnja se odvija na luksuznoj jahti, a jahta plovi nestabilno lelujavim okeanom. Simbolično.
U trouglu tuge estetikom scenografije i kostimografije, reditelj povezuje tri socijalna statusa: one bogate koji su u bogatstvu bezbrižni i tu da budu usluženi, one koji su radnička klasa i tu su da usluže bogate, i one siromašne, one odvojene od ova dva pomenuta sveta, one koji metaforički pripadaju takozvanom trećem svetu - one povezane sa prirodom koja je jedina što im je preostalo, kojoj se prva dva statusa u drugoj polovini filma sticajem okolnosti pridružuju. Reditelj je ovim načinom likove svog filma kao ljude vratio u svoj primarni, osnovni, divlji i ogoljen oblik - stila života (status), preživljavanja (novac), kao i odnos prema sebi i drugima (ljubav).

Hijerarhija likova, poput trougla koji naliči piramidi, u sebi krije mnogobrojne tajne društvenih normi, dok sadržaj filma ruši ih kritikom kroz apsurdni humor.

Film je nesumnjivo uspeo da prodre u ovaj trougao tako što se bavio unutrašnjom radnjom likova - onim facijalnim ekspresijama, onim uspravnim i pognutim stavovima tela i svemu sličnom što su odraz njihovih unutrašnjih stanja. Unutrašnjih radosti, sreće, ushićenja, tuge, potištenosti i bola, baš u onoj pomenutoj tišini koja ćuti u pojedinim scenama filma.

Naposletku, ne zaboravimo reči poljskog istoričara i kritičara filma Ježija Plaževskog:
„Ako je publika više uslov nego posledica nastajanja remek-dela, onda filmska publika pre svega treba imati talenta… Filmska publika treba da bude genijalna.”

Neka vam ove njegove reči ne vređaju inteligenciju u pomisli da niste „dovoljni” ili „dorasli” ovom filmu. Neka bude poziv da film i vi iskusite, jer ćete za jedno iskustvo više biti bogatiji, i za kraj ono najvažnije - jer se, verovatno, i sami nalazite zarobljeni u trouglu između ljubavi, novca, i statusa. Poistovetiti se sa filmom jedna je od ključnih stvari koje nam donose zadovoljstvo prilikom gledanja filmova, a od samog početka kinematografije pa sve do danas - film je tu da zabavi, a ne samo da bude izazov i test naše inteligencije.

Za sajt Teatra ulica,Vanja Belomarković