Intervju- Aleksandar Đukić

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 22 May 2020

Ovo je rođendanski intervju (samoprozvanog) Bred Pita i glavnog vozača Teatra "Ulica", momka koji je dokazao da u svakom od nas leži umetnik, iako ponekad nismo toga svesni, samo je pitanje kako će se i kada tačno ispoljiti i uneti nove promene u naš mali svet.
Upoznajte našeg Đuku. Aleksandra Đukića Đuku.

1. Predstavi se na sebi svojstven način.
Rođen 20.05.1997. takoreći u sportskom tajm autu između dva rata. Jedinac, rođen u porodici gde je otac vojni pilot, a majka zubni protetičar. Ime sam dobio po Aleksandru Rankoviću bivšem šefu UDB-a, tako da možete pretpostaviti da sam morao opravdati to ime i biti 5.00. Roditelji se posle osnovne škole nisu interesovali za prosek kao pre pa je bilo logično da škola krene nizbrdo u jednom trenutku. Bilo je uspona i padova, ali evo me, živ i zdrav na trećoj godini studija na Poslovnom Fakultetu Beograd, smer marketing i menadžment, sa trenutnim prosekom 8.00. Osim studiranja predsednik sam nevladine organizacije “Fulkrum”, urednik i domaćin emisije “Korak Ispred” na Radio Televiziji Studentski Grad, ali sam i deo Teatra ,,Ulica” . Ove poslednje aktivnosti me emotivno ispunjavaju i mogu reći da sam srećan što su u mom životu.
2. Šta je za tebe umetnost?
Ima više umetnosti; slikarstvo, vajarstvo, muzika itd. Ako bih birao u kojoj bi umetnosti našao uporište to bi bio učiteljski poziv. Ja mislim da je to najveća umetnost jer oblikujete mlade duše i vaš uticaj se neće videti samo na toj dečici nego ćete uticati na čitave nizove generacija. Imate primer Aleksandra Makedonskog, jednog od najvećih vojskovođa u istoriji. Od malih nogu je imao najbolje učitelje. Jedan od njih je bio i Aristotel. Na ovom primeru primećujete kada dete oblikuju dobri učitelji, kasnije tokom života ne menja samo ljude oko sebe nego i celokupnu istoriju čovečanstva.
3. Kako si se odlučio da počneš da se baviš glumom?
Imam aspiracije da se jednog dana bavim politikom i gledam na glumu kao na poboljšanje retorike i govorništva.
4. Kako doživljavaš svoju ulogu u predstavi ‘’Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu’’?
Gledam na nju kao krajnje objašnjenje profesije novinarstva. Čast izuzecima u obe profesije, oni su intelektualne postitutke na visokom nivou, odmah posle političara.
5. U kakvoj ulozi bi voleo da se oprobaš?
Nov sam u svetu glume i nemam ambicije da se potpuno posvetim tom poslu, ali bih voleo da se oprobam u nekom filmu ili seriji.
6. Koja je sličnost između glume i onoga što studiraš?
Kreativnost, improvizacija i brzo razmišljanje. To je ono što je potrebno za marketing, tako da osim retorike i besedništva ima još povlastica.
7. Kažeš da ličiš na Bred Pita. Koja je sličnost između vas dvojice?
Kažu ljudi da ima više razlika nego sličnosti i da sam Bred Pit sa Aliekspresa, ali odmah da vam kažem to su ljubomorne duše. Ako se pitate koji sam Bred iz kog filma mogu vam reći da najviše ličim na Ahila iz filma "Troja". Ako biste pažljivije pogledali sliku gore videli biste da imam plavu kosu i plave oči. Na slici ne može da se vidi, ali sam i visok 2 metra. Najveći problem mi predstavlja to što ne mogu na miru da odem u prodavnicu. Pomešaju me sa Bredom i traže da se slikaju sa mnom. Ne krivim ih i ja bih reagovao isto da sam na njihovom mestu. To što mnogo ličim na ovog holivudskog glumca je nekad dar, ali nekad i prokletstvo.
8. O čemu sanjaš?
Sanjam da sam u svojim 70-tim godinama na selu. Da sam imao uspešnu političku karijeru i da sam uspeo da uradim nešto za svoju zemlju kako na regionalnom tako i na globalnom planu. Mnogo dece i unučića, ženu koju volim. U suštini sanjam da budem koristan za svoje društvo.
9. Ko je tvoj uzor?
Uzora imam više, oni su iz raznih vremenskih razdoblja. Uzor mi je svaka osoba koja je jačinom svog karaktera uspela da prebrodi teške situacije i iz njih izašla kao pobednik. Najviše se divim osobama koje su svojim delanjem nesebično pomogli svojoj državi. Imam mnogo uzora i ne bih baš mogao sve da nabrojim. Ali ako bih morao da navedem jednu osobu to bi bio moj otac. Divim se njegovoj snazi duha. Dok je odrastao živeo je u teškom siromaštvu. Bio je gladan, redovna je bila situacija kada se njegova sestra vrati iz škole i ostavi čizme da bi on otišao u njima u školu. Dok je bio u vojnoj srednjoj školi, ostao je bez oca i morao je da izdržava celokupnu porodicu. Kasnije je postao vojni pilot i prošao je 90-ih najgore moguće situacije. Posle je bio u ministarstvu odbrane i spoljnih poslova. Počeo da se bavi politikom 2007. godine i bio sekretar za socijalnu zaštitu grada Beograda, posle specijalni savetnik za bezbednost generalnog direktora "Pošte". Ima dosta detalja zbog kojih je on meni uzor, a koji ne mogu da stanu u ovaj intervju. Ono što bih za kraj ovog intervjua rekao to je da morate da nađete svog uzora. On će vam biti zvezda vodilja koji će vas voditi tokom života i davati vam svetlo kad se sva ostala svetla ugase.