Intervju sa Teodorom

Kategorija: Intervju | Autor: Marija_Mijajlovic | Objavljen: 29 May 2020

Devojka puna neverovatne energije i harizme, ispunjena umetnošću od glave do pete. Slobodno možemo da kažemo devojka koja ima stila 24/7. Nemoguće je ne primetiti je gde god se pojavi jer je Teodora Petrović posebna u svakom smislu.
1. Predstavi se na sebi svojstven način.
Ja sam Teodora! Imam 19 godina, ali se uopšte ne osećam tako. Nadam se da nikad neću morati skroz da odrastem i da je ovo uživo predstavljanje sad bih se sigurno nasmejala, tako da bi najbolje bilo da zamislite mene i širok osmeh (imam rupice na oba obraza).
2. Šta za tebe predstavlja gluma?
Za mene to nije nikakav filozofski odgovor- gluma je sloboda u kojoj mogu i da letim i da ronim i da samo šetam po Zemlji, a ne moram ni da izađem iz prostorije.
3. Kako pripremaš svoje uloge?
Volim prvo da se pripremim sama, razmislim o tom liku i pronađem sličnosti i razlike među nama. Otkriću i jednu svoju tajnu, kada dobijem određenu ulogu kao i većina pišem biografiju tog lika, jedna sitnica mi je uvek posebno važna. Kako je taj lik izgledao kao beba i kako je došao na ovaj svet. Ako nemam naznačeno tekstom, onda to uvek izmaštam. U tom činu samog rođenja nalazim puno inspiracije za sve što ću kasnije oživeti u toj ulozi.
4. Da li ti više prija rad na dečijim ili večernjim predstavama?
Ne bih mogla da ih poredim, po pitanju posvećenosti ne pravim razliku. Mislim da dečije predstave mogu da budu uspešne jedino ako im se pristupi jednako kao nekoj večernjoj. Naravno, način rada i sredstva čine proces drugačijim, ali čvrsto stojim iza toga - ako je dobra energija među saradnicima ne postoji projekat koji ne prija!
5. U kome vidiš svog uzora?
Neke ljude izuzetno cenim, ali ne bih rekla da su mi uzori. Glumački, na domaćoj sceni uvek bih izdvojila Vesnu Trivalić i Natašu Ninković kao nekoga ko kod mene izaziva divljenje. U životu to su mama i tata. Želela bih da budem barem toliko ili još bolji roditelj od mojih roditelja.
6. Koji je tvoj najveći strah?
Najviše se plašim samoće, pomisao na nju me naježi. Volim da upoznajem prodavačice na trafikama, bake i deke u tramvajima, volim ljude, prijatelje (rekla bih da neprijatelja nemam, tako da je ovo veelika kategorija).
7. Šta je ljubav?
Sve može da bude ljubav, ne potcenjujte svet oko sebe, nikad se ne zna šta možete da zavolite i šta može da vas zavoli.
8. O kakvoj ulozi sanjaš?
Sanjam o ulozi koja će biti sve što ja nisam, toliko stranoj da ću razbiti glavu dok ne nađem opravdanja i ne prisvojim njene odluke, to je za mene najveći izazov.
9. Da imaš mogućnost izbora, koje ime bi sebi dala?
Pošto je poslednji odgovor daću sebi prostora za jednu priču. Kada sam bila mala nikada nisam imala jedno univerzalno ime za sve lutke, plišane i ostale igračke, uvek sam smišljala najrazličitija imena, onda sam i sama stalno želela da promenim ime, sećam se favoriti su bili Petra i Stefana. Pre nekoliko godina sam se igrala sa sestričinom i kada me je pitala kako će se zvati moja barbika, kao iz topa sam odgovorila ,,Teodora”, prvo sam se zbunila, kao da sam nešto pogrešno uradila, a onda sam shvatila da ne mogu sebe da zamislim da nosim bilo koje drugo ime. Jednostavno zavolela sam Teodoru.


Komentari

Šta mislite o ovom članku?

Website Design by Ivan Sibinovic. All Rights Reserved. Copyright 2020.