Intervju- Radovan Treći Jovičić

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 05 June 2020

Vedri stidljivi dečak kovdrdžave kose - to je mnogima prva asocijacija na mio izgled Radovana Trećeg Jovičića. A to neobično i originalno ime savršeno pristaje i njegovoj prirodi i daru za stvaralaštvo. Ipak Radovan nije samo slatki dečak već ozbiljan student teologije, psihologije i majstor u šahu.
Upoznajte ovog divnog momka čiste i kreativne duše.

1. Predstavi se na sebi svojstven način

Uglavnom se predstavljam rečima: “Zdravo, ja sam Radovan”... Nemam ništa svojstvenije od toga. Od podataka iz administracije koja su mi neophodna da bi mi verovali da postojim, mogu dodati da sam rođen 1997. godine u Užicu, da sam završio srednju medicinsku školu (laborant), da studiram teologiju i psihologiju, da sam član Teatra Ulica...

2. Imaš neobično ime. Zašto Radovan Treći Jovičić?

Zato što postoje Radovan Prvi (1834-1911) i Radovan Drugi (1931-1991), iako nisu nosili brojčani dodatak uz ime. To “Treći” mi je vrlo značajno, jer šalje poruku o tome da nismo sami postali to što smo postali, da smo karika u velikom lancu čovečanstva. Tim dodatkom ukazujem zahvalnost i poštovanje svim mojim prethodnicima (ne samo dvojici čije ime nosim), svima koji su, svesno ili nesvesno, omogućili da budem to što jesam.

3. Kojim vrstama umetnosti se sve baviš?

U kreativnom smislu, bavim se pisanjem, režijom, ponekad i glumom. Ostalim vidovima umetnosti se “bavim” prosto tako što uživam u njima kao gledalac ili slušalac.

4. Kakva su tvoja iskustva u režiji?

Režirao sam pet pozorišnih predstava. Pored toga, ravnopravno sam učestvovao u pravljenju nekoliko kratkih studentskih filmova, uglavnom pomažući drugovima koji to studiraju.

5. Šta za tebe predstavlja pozorište?

Nikad nisam razmišljao o tome. Za mene pozorište prosto Jeste. Nemam potrebu da ga spuštam na nivo ljudskog govora kako bih ga objasnio.

6. Šta smatraš uspehom, a šta smatraš svojim najvećim neuspehom do sada?

Ne volim dihotomiju uspeh-neuspeh. Gotovo ništa, od svega što sam doživeo, nije ovo ili ono. Uvek mi je bilo važno da zauzmem stav i činim ono što će mi, u svakom slučaju, doneti nekakav dobitak ili korist. Ne bih znao izdvojiti nijedan “veliki” uspeh ili neuspeh, jer nikad nisam tako posmatrao stvari. Ja sam čovek koga ispunjava sam proces rada na ostvarivanju nečega, a ne trenutak u kome je to ostvareno ili nije ostvareno.

7. S kim bi zamenio mesta na jedan dan?

Ni sa kim.

8. Koju istorijsku ličnost smatraš najvećom i zašto?

Ličnost je nešto jedinstveno i neponovljivo, tako da ne mogu da ih poredim pa da kažem koja je najveća. Mogao bih da izdvojim ljude koji su svojim likom i delom formirali moju ličnost, kao uzori ili kao “provokatori”. Ima ih dosta: počev od velikih antičkih pojava poput Sokrata, Platona i Aristotela, Isusa Hrista i apostola Pavla; preko ljudi koji su svojom posvećenošću ozbiljno uzdrmali svet, uznemirili nas u osećanju sigurnosti i izvesnosti, podsetili i inspirisali na kreativnost: tu su Frojd, Darvin, Ajnštajn, Tesla, Breht, Lubič, Dostojevski. Još bih dodao Bergmana, Kamija, Sent-Egziperija i mnoge druge. Ne bih mogao izdvojiti jednu ličnost kao “najveću”.

9. Šta Radovana Trećeg nervira?

Kada se ljudi ispred mene kreću previše sporo, a ja ne mogu da ih zaobiđem.

Komentari