Intervju sa Markom Milovanovićem

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 06 August 2021

Čovek koji odiše šarmom, toplinom, talentom, pozitivnošću i duhovitošću. Retko kad ćete ga videti namrštenog, a u njegovom društvu smeh je zagarantovan.

Upoznajte Marka Milovanovića.

1. Koja osobina najbolje karakteriše Marka Milovanovića?

Mislim da bi bilo bolje da ovo drugi prokomentarišu, ali kod sebe najviše volim opuštenost u druženju i ozbiljnost u radu.

2. U čemu se ogleda tvoja ambicija?

Ogleda se u tome da mi uvek treba dovoljno dobar razlog zašto nešto treba da uradim, a kada pronađem onda nema načina da se zaustavim.

3. Da li je gluma oduvek bila deo tebe?

Gluma se pojavila u nekom trenutku mog života. Znam da sam krenuo da primećujem scenu i da sam poželeo da budem na njoj, aplauzi su mi postali najbolji poklon, a postajanje neko drugi hobi. Tada krećem da razmišljam o glumi. Ne znam tačno kada je postala deo mene, ali se nadam da neće nikada prestati.

4. Kako si odlučio da dođeš na audiciju u školu glume?

O mom dolasku na audiciju odličili su drugi. Pričali su da je prava prilika s obzirom kakav je bio koncept same audicije. Sve do trenutka ulaska u prostor Teatra, hteo sam da se povučem i vratim, a sa druge strane bilo mi je važno bar da pokušam pa kako bude.

5. Šta za tebe predstavlja Teatar ,,Ulica"?

Teatar za mene predstavlja porodicu i podseća me na seriju ,,Prijatelji”. Čini mi se da u svakom trenutku nekog ima u prostoru Teatra. Taj prostor nam je i diskoteka i hotel za prenoćište, ispovedaonica, a nadamo se da će biti i sala za venčanje. Teatar predstavlja kompaniju za rešavanje problema, jer svako svoj pošalje u našu zajedničku grupu, gde uvek mora da postoji neko rešenje. Mi smo sve što nekome može da zatreba.

6. O kakvoj ulozi sanjaš?

Svaka uloga mi uvek postane draga i važna koliko god mi dopuštala da se iskažem kako vremenski tako i žanrovski. Smatram da je svaka važna, ali bih naravno voleo sebe da vidim u nekim velikim i glumački izazovnim ulogama, na kojima bih morao jako dugo i posvećeno da radim kako bih sebi dokazao da sam dorastao tom poslu. Kako mi je medicina svojevremeno bila zanimljiva, možda bi neka uloga u Urgentnom centru bila ta o kojoj sanjam.

7. Da li se bolje snalaziš u komediji ili drami?

Komedija je nešto što je sinonim za mene. Oni koji me znaju, znaju da mi je komedija nešto što radim mnogo lakše nego dramu. Komedija mi daje više prostora, više ideja imam i one same od sebe naviru, tako da se u komediji bolje snalazim, ali dramu više volim jer mi ostavlja prostor za lični doživljaj i natera me da dublje razmišljam.

8. Šta ne možeš sebi da priznaš?

Sebi ne mogu da priznam da sam zlopamtilo. Da se razumemo, ja nikada ne vratim samo zapamtim i to uvek držim u nekoj fioci u mozgu. Znači da nisam zlopamtilo.