Intervju sa Ignjatom

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 24 January 2022

Svaki umetnik u sebi mora da čuva dete u sebi, zbog mašte i stvaranja. A zar nije lepše kad te duša deteta uvek održava razigranim i vodi te u nove svetove, boji ti život? Biti dete ne znači ništa loše niti to ima veze sa godinama, već je to definicija harizme koja pleni.
Takav je naš Ignjat Đorđević. On nije dete, ali je najmlađi u kolektivu i ima najveseliju energiju koju ste ikada sreli. A kakve su prednosti i mane toga, reći će vam on kroz ovaj intervju.

1. Ko je Ignjat Đorđević?

Veseo, maštovit, radoznao i druželjubiv dečak.

2. Kako je biti najmlađi u kolektivu?

Nekad zanimljivo, a nekad zaista i tužno. Zapravo mi često bude drago što imam takvu vrstu "pozicije" u celom kolektivu teatra, s jedne strane lepo što mogu da upijam veštine starijih i što mi se mnoge stvari ne zameraju zbog godina, ali opet sa druge strane mi bude žao, jer se ponekad osećam nedoraslo pored drugih ili kada ne mogu da ostajem duže na probama, družim se sa starijim kolegama jer mi ne daju roditelji... Ili kada me, kao najmlađeg, kolege šalju da obavljam aktivnosti koje njih mrzi. Šta ću, kada je tako kada si najmlađi u nekom društvu, ali svakako, sve u svemu, jako lep osećaj.

3. Šta za tebe predstavlja Teatar ’’Ulica’’?

Drugi dom za zabavu, druženje, podršku i lepe uspomene. Mesto za pronalaženje sebe i razvijanje mašte i kreativnosti. Mesto na kom nestaje stvarnost i gde se postaje umetnik. Prostor u kom začeci svakog novog projekta počnu i završe se, stvarajući ih sa ljudima koji zajedno idu ka istom cilju. Mesto koje volim!

4. Šta planiraš da radiš posle srednje škole?

Planiram da se i dalje bavim scenskom umetnošću, da studiram sa željom da postanem profesionalni umetnik.

5. Balet ili gluma?

Teško je razdvojiti ta dva, volim da igram i plešem, ali moram priznati da još više uživam u glumi. Još uvek razmišljam koji ću put odabrati. Da li će prevagnuti veća ljubav prema glumi u odnosu na balet ili veći prosperitet u baletu u odnosu na glumi (pogotovo kao muški baletski igrač)? Kako god bude bilo, siguran sam da ću zauvek negovati i jedno i drugo.

6. Na koji način si povezao ove dve umetnosti?

Ne moram ih povezivati, jer su dovoljno same po sebi povezane. Profesionalni baletski igrač bi trebalo da zna da glumi, kao što bi i profesionalni glumac trebalo da poznaje ples i muziku kako bi bio kompletan. Fun fact: Srednja baletska škola, je jedina državna srednja škola u Srbiji koja ima redovne časove glume kao nastavni predmet.

7. Da li uživaš da se igraš?

Obožavam. Meni je život konstantno zabava i i igra i retko kad uspem da budem ozbiljan. Zato sam često i neozbiljno shvaćen...

8. Koje su tvoje mane a koje vrline?

Neke od najvećih mana su mi: neodgovornost, neorganizovanost, kašnenje... Dok su mi neke od najvećih vrlina: upornost, požrtvovanost, snalažljivost, dobar sam i odan prijatelj, ematija i humanost.

Komentari