Intervju-Irena Cvetić

Kategorija: Intervju | Autor: Marija_Mijajlovic | Objavljen: 15 Novembar 2020

Umetnost je ono što inspiriše ljude svih zanimanja i različitih interesovanja, pa se često desi da „spoji nespojivo“.

Primer za to je naša draga Irena, diplomirani master inženjer elektrotehnike i računarstva i jedna od osnivača Teatra „Ulica“. Prezime joj savršeno pristaje- Cvetić, a kakav pupoljak procveta kad se spoje ETF i umetnost proverite u njenom intervjuu.

1. Predstavi se na sebi svojstven način.
- Zovem se Irena Cvetić. Porodica mi je na prvom mestu. Izuzetno volim muziku i ne mogu zamisliti život bez nje. Po profesiji sam master inženjer elektrotehnike i to je ono što je trenutno moj izvor prihoda. Kada želim da se opustim, slušam Šopenove Nokturne. Prezirem ljude koji na folk prevrću očima. Sa kosom radim šta mi je volja i nikad nisam u strahu od novih boja I frizura. Ne volim ljutu niti previše začinjenu hranu. Volim novac i mislim da ljudi koji kažu da nije bitan lažu. Želim da otkrijem ko sam kako bih na ova pitanja davale što iskrenije odgovore.

2. Koliko dugo si zaljubljenica u glumu i kada si počela da iskazuješ afinitete prema istoj?
- Zapravo je sve počelo sa zaljubljenošću u recitovanje, i pre svega govor, i pojavljivanje na sceni. Inače, po prirodi ne volim da se ističem, ali mislim da je scena druga priča. Bila sam takmičar u recitovanju, u trećem srednje, čak prvak Zlatiborskog okruga i predstavnik istog na republičkom. Pobeđivala sam u recitovanju na ruskom, povodom godišnjice rođenja Puškina, kao i u recitovanju na engleskom, održanom u slavu Šekspira. Bila sam i voditelj brojnih manifestacija, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi. Par godina kasnije, na trećoj godini studija, sam videla da Glogovac predaje u jednoj školi glume i prosto prilika da se takav neko upozna, čak i samo da dobijem priliku da govorim pred jednom takvom veličinom, me je „pogurala“ da se prijavim na audiciju. Imala sam potrebu da vidim da li ja to mogu i šta gluma zapravo budi u meni, da li sam spremna na sve što ona nosi sa sobom. Tako je zapravo počeo moj put kroz ovu prelepu umetnost, preko vežbi i kratkih skečeva u školi, do snimanja filma, učestvovanja na FEST-u, pripreme prve predstave sa predivnim i inspirativnim ljudima koji se danas zovu Teatar „Ulica“ .

3. U kojim si sve projektima učestvovala?
„Pretpostavka nevinosti“ – dugometražni film Jelene Marković.
„Da ti kažem“ – predstava u režiji Katarine Jovanović.
„Kako ste?“ – predstava u režiji Katarine Jovanović.

4. Da li si se pre Teatra bavila glumom i šta si sve radila?
- Pre Teatra se nisam bavila glumom, ali kao što sam rekla maločas, bavila sam se recitovanjem i voditeljstvom.

5. Na koji način si pripremala ulogu Ljiljane u predstavi „Da ti kažem“?
- Malo ko zna da je lik Ljiljane, u predstavi „Da ti kažem“, originalno bio lik sramežljive, mile, pomalo uplašene i stidljive devojke. Međutim, kako se predstava razvijala, a sa njom i svi likovi, došlo je do toga da bi za razvoj lika Nikole bilo zgodnije da Ljiljana bude potpuna suprotnost od prvobitne zamisli kao i od Nikoline preminule verenice. Te je ona baš onakva kakvu su gledaoci imali priliku da vide. Priprema nije bila laka, naročito zbog toga što je Ljiljana sušta suprotnost onoga što sam ja. Ona je napadna, nestrpljiva, koristoljubiva, misli na sebe isključivo, nezrela i naravno primer jedne proste, neprosvećene i, ako smem reći, „lake“ devojke. Trebalo je dosta rada sa Novakom i Kaćom da se taj lik stvori i da ga ja zaista osetim i proživim. Naravno, pomoć partnera uvek dobro dođe kao i kostima, gestikulacije i rekvizite.

6. Na koji način si pripremala ulogu Jovane u predstavi „Kako ste“?
- Jovana… Hm neko bi rekao Ljiljana broj dva, čak sam i ja pomislila da sam krenula po obrascu. Međutim, Jovana, iako slična Ljiljani, skroz je drugačiji lik. To je jedna usamljena devojka, devojčica koja nije imala mogućnosti da se razvije i poraste na svakom nivou. Ona prosto ne zna za bolje. Misli da će kroz život proći „na lepe oči“ kratke suknje, vrckanjem, slikanjem, poziranjem i osvajanjem momaka. Za nju naravno nije kasno da se razvije i vrati na pravi put. Za razliku od Ljiljane, ona je izuzetno osećajna, inteligentna, no možda ne pametna (to se prosto stiče čitanjem i razmišljanjem, šta ona očigledno ne radi) želi da se uklopi, ali svesna je da će uvek biti nekako iza Nađe (svoje najbolje drugarice) koja je za trunku visprenija.

7. Koja ti je najdraža uloga?
- Sve su mi drage, ne mogu izdvojiti ni jednu. Za mene je svaka uloga izazov i ni jednu ne bih odbila, jer svako pojavljivanje na sceni produžava život.