Intervju- Sandra Milenković

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 08 Decembar 2020

Predstavljanje Marketing tima Teatra počinjemo devojkom koja je brilijantna i posvećena svemu što radi.

Sandra Milenković je glumica, plesačica i profesorka engleskog. Uvek je tu da pogura i motiviše ako negde zaškripi u radu, da predloži sve bolje ideje za poboljšanje, da pomogne gde god i kad treba, da preuzme inicijativu. Sandra je prvenstveno dobar prijatelj i partner.

Ako se pitate ko radi one zanimljive rubrike na storiju Teatra, odgovor je naša Sandra.

1. Predstavi se na sebi svojstven način.
- Ja sam Sandra Milenković, imam 23 godine, iz Beograda sam. Ljubitelj sam umetnosti i jezika, glumica i pozitivac. Zaljubljenik u život, smeh i ljubav.

2. Koliko dugo si zaljubljenica u glumu i kada si počela da iskazuješ afinitete prema istoj?
- Od vrtića je sve počelo. Sećam se, igrali smo predstavu „Saša ciganski pas“. Ne sećam se uloge koju sam tumačila, ali već tad je krenulo to interesovanje za glumu i posle vrtića sam krenula u studio glume „Pan Teatar“.

3. Koliko dugo si član Teatra Ulica?
- Devet meseci.

4. U kojim si sve projektima učestvovala?
- U okviru Teatra u predstavama „Kako ste?“ i „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“.

5. Da li si se pre Teatra bavila glumom i šta si sve radila?
- Da, bavim se glumom od sedme godine. Prvo sam, kao što rekoh, bila u „Pan Teatru“ četrnaest godina, gde sam, zahvaljujući svojoj profesorki glume Tijani Milošević Janković, izgradila sebe u ovo što jesam, i kao glumicu i kao čoveka. Tu sam igrala u bezbroj predstava, od „Neki to vole vruće“ do „Sna letnje noći“ i mnogih drugih. Nakon toga priključila sam se amaterskoj trupi „Amfiteatar“ sa kojom sam iznela dve predstave - „Sluge javnog interesa“, koja se igrala desetak puta u Beogradu i šire, i „Tako je to u svetu". Od ove godine sam član Teatra „Ulica“.

6. Koje su tvoje obaveze u Marketing timu?
- Ja sam zadužena za instagram stori i fejsbuk aktivnosti. Pravim rubrike „Da li ste znali?“ i „Pitanje nedelje“ i mnogo mi se dopada pozitivan feedback koji dobijam za njih.

7. Na koji način si pripremala ulogu Nađe u predstavi „Kako ste“?
- Pošto sam imala veoma kratak rok za tu ulogu, pratila sam uputstva rediteljke najbolje što sam mogla i naučila tekst za jedan dan. Divne kolege su mi, naravno, dosta pomogle u svemu tome pošto sam tad tek došla u Teatar. Nadja je jedan tipiziran ženski lik kog često srećemo, a i donekle smo slične pa nije bilo toliko zahtevno.

8. Na koju način si pripremala ulogu Fatihe 3 u predstavi „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“?
- Uf, vrlo teško pitanje i teška uloga. Radilo se na akcentu, na emociji, na odnosu sa partnerima, sa tim smo najviše problema imali. Tek sad idem ka tome da je dovedem do nečega čime sam zadovoljna, nakon dva igranja. Definitivno jedna od onih uloga koju „ukačiš“ kad ti se slegne.

9. Koja ti je najdraža uloga?
- Hm, iz Teatra ne znam, obe imaju svoje čari. Kad gledam na sve uloge koje sam imala u životu, rekla bih Osa Džonson iz „Kamerne muzike“ i Sloboda iz „Naš je uvek bio veći“. Volim da igram jake uloge.

10. Spoj glume i plesa?
- U suštini, ove dve aktivnosti su za mene vrlo razdvojene. Gluma je jedan, a ples drugi žanr i druga sfera u mom životu. Naravno, elementi plesa se često sreću u glumi pa mi dosta pomaže to što imam osećaj i ritam, a i neko iskustvo.

11. Kakav je osećaj biti predsednikova profesorka engleskog?
- Predivan. Moram priznati, biti autoritet svom autoritetu ume pričinjavati zadovoljstvo. Mada nekad i naš predsednik ume biti tvrdoglav, što je opšte poznato u Teatru, pa naiđemo na neke nesuglasice, ali ih uvek skladno rešimo. Volim izazove... Šalu na stranu, volim da radim sa njim, bilo na sceni, bilo za knjigom, pametan je i slično razmišljamo. On ne želi da prizna, ali rekla bih da nas je sve ovo dosta zbližilo.