Marija Mijajlović

Kategorija: Intervju | Autor: Novak_Puletic | Objavljen: 12 Decembar 2020

Ambicija, rad i vera da je sve moguće. Lav u horoskopu. Alter ego Lucija. Stanite joj na crtu i vrlo rado će se takmičiti sa vama. Spojite sve ovo što sam napisao u jednu reč, u jedno ime, pisaće prosto- „Marija“.

1. Marija, kako si?
- Odlično, hvala na pitanju.

2. Zašto baš gluma?
- Gluma za mene predstavlja igru i unutrašnje odrastanje. Svi smo se u detinjstvu igrali raznih igara, ali u tim igrama smo uvek bili neko drugi. Zamišljali bismo kako bi se ta osoba ponašala, sedela, hodala, pričala, pa se tako ponašali. E zato je gluma za mene kao igra, mogu da budem neko drugi i da proživim tuđ život na neko vreme, a uvek na kraju, kad se zavesa spusti, vratim se u „svoju kožu“. Unutrašnje odrastanje mi je upravo ono što dobijem svaki put kada proživim život nekog lika. Uvek se trudim da napravim priču tog lika, gde se rodio, s kim živi, gde živi, čime se bavi, šta mu se dešava... Sve moguće što odgovara psihološkom profilu tog lika pripišem sebi i dok ga igram proživljavam sve njegove životne uspone i padove. Čudno, zar ne? Ali meni je to upravo prezanimljivo i to je ono što mene ispunjava. Smatram da baš zbog glume nikada ni o kome nemam predrasude i svakog mogu da razumem, jer se momentalno prebacim u situaciju druge strane i promišljam kako bih se ja osećala u datoj situaciji.

3. Šta Mariji Mijajlović predstavlja Teatar „Ulica“?
- Teatar „Ulica“ za mene predstavlja utočište i sigurnost. Sam Teatar čine ljudi u koje mogu da se zakunem, svi do jednog. Prvenstveno je to mesto gde se bavim onim što najviše volim. Za svakog člana tog kolektiva mogu reći da je moj prijatelj i da će biti tu i u dobru i u zlu. Mnogo puta se desilo da dođem na probu slomljena, umorna ili tužna, ali kako zakoračim u prostor među te ljude ne postoji ništa od toga jer me ta energija koja vlada ispuni da me nijedan problem više ne može dirnuti. Teatar „Ulica“ je termin kojim bih objasnila šta znači imati drugu porodicu na svom idealnom radnom mestu.

4. Vrline i mane Marije Mijajlović?
- Ajoj... Uvek mi bude neprijatno kod ovakvih pitanja, ali 'ajde izdvojiću neke.

Mane: tvrdoglava, (ponekad previše) egoistički nastrojena (ponekad ume da bude mana), veliki optimista, (priznajem) manipulativna, preterano trošim sebe na više strana i želim da budem najbolja u svemu svugde...

Vrline: ambiciozna, hrabra, posvećena, uporna, optimista, liberalna, bez predrasuda...

5. Omiljena uloga?
- Da ima više prostora za prezentovanje lika, to bi bila Lucija iz predstave „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“, ali pošto je svedena na pojavu i isključivo govornu radnju moram se odlučiti za drugi lik. To bi bio lik Larise iz komada Aleksandra Ostrovskog „Devojka bez miraza“, jer se pogodio u pravo vreme kada sam mogla da se saosetim s likom u nekoj meri zbog tadašnjih dešavanja u mom životu. Naime, Larisa je devojka koju svi žele, ali niko ne može da je ima. Tuga koju je izjeda zbog neuzvraćene ljubavi navede je da pokuša samoubistvo, ali nema hrabrosti da sebi oduzme život. Zato uspeva da izmanipuliše čovekom koji želi da je oženi i dovede ga do ivice ludica i gneva u kom je on ubija. Larisa za mene predstavlja lavicu i ženu izuzetne mentalne snage, zato taj lik toliko obožavam. Na primer, zahvaljujući radu na tom liku smatram da sam poradila dosta na sebi, jer sam se poistovetila sa njom.

6. Pozorište ili film?
- Pozorište, jer je živo, jer se osećam kao da dobijem krila svaki put kad se popnem na scenu. Ne kažem da ne volim film. Zapravo mnogo uživam dok snimam, ali meni trne vilica i osećam se baš neprijatno dok sebe gledam na platnu ili ekranu hahah!

7. Uloga koju sanjaš?
- Pa najpre bih volela da se Luciji da mnogo više prostora, jer sam sigurna da bi publici to postao jedan od omiljenih likova predstava Teatra „Ulica“, pošto je to već postao među članovima, pogotovo kod muških članova... Hahaha!

Šalu na stranu, volela bih da igram lika koji odaje utisak nesalomivosti, poštovanja i doze straha, da u sebi ima nečeg „đavoljeg“. Takođe, s druge strane, želela bih neku tragičnu ulogu sa teškom sudbinom.

8. Šta bi Marija ponela na pusto ostrvo?
- Smatram da na pusto ostrvo niko ne bi otišao namerno i samovoljno, osim u slučaju nekog odmora, ali uvek postoji plan kako se vratiti nazad. Na pusto ostrvo se dolazi spletom nesrećnih okolnosti, tako da šta mi se tad nađe to bi i bilo sa mnom na pustom ostrvu, a namerno tamo nikad ne bih otišla, jer ne volim osećaj usamljenosti. Duže od osam sati ne bih mogla da budem sama.

9. I za kraj... Marija ili Lucija?
- Marija, naravno. Lucija je samo jedan delić slagalice, a Marija je čitava slagalica sklopljena od mnogo različitih delića.


Komentari

Šta mislite o ovom članku?

Website Design by Ivan Sibinovic. All Rights Reserved. Copyright 2020.