Intervju- Strahinja Milekić

Kategorija: Intervju | Autor: Marija Mijajlović | Objavljen: 16 April 2020

Gospodin i šmeker velike duše. Harizmata. Lav u horoskopu. Ako mu postanete prijatelj, on je neko na koga možete računati u svako doba dana i noći makar se prethodno ne videli tri godine.

Čuvar tajni, nada i strahova. Divni Strahinja Milekić

1. Predstavi se na sebi svojstven način.
Strahinja Milekić, rođen 06.08.1998. godine (mislili ste da je najveća katastrofa koja je zadesila svet na datum 06.08. bila bačena bomba na Hirošimu, e pa zeznuli ste se hehe). Zaljubljenik u hranu, glumu, estetiku, automobilie i vožnju, jezike, hokej na ledu, Grčku i sve što ima veze s njom. Za stvari koje me zanimaju mogu dati svu svoju energiju i maksimalno se fokusirati na njih, dok, jelte, one druge stvari, to ni silom ne radim. Volim ljude, volim da provodim vreme s ljudima s kojim imam zajedničkih tačaka, čini se da bi priča mogla teći satima. Ne volim energetske vampire, njih se treba kloniti što više. Sunđer za svaku vrstu energije, najviše za one negativne, čovek da me zaustavi na ulici počeo bi da mi priča svoju tužnu životnu priču, a ja ne bih znao kako da mu kažem da stane, jer želim da toj osobi bude lakše koliko god meni bilo teško. Lenj do zla Boga, vredan za stvari koje meni idu u korist.

2. Šta je gluma u tvom životu?
Kad sam bio mali, bila je samo neka vrsta usputne zanimacije, sada već ima jako veliku ulogu u mom životu. Ogromna količina negativne energije koju pokupim od ljudi jednostavno iščezne iz mene kada odem na probu ili predstavu. U teškim periodima života, gluma mi je bila slamka spasa koja me je izvukla iz ambisa u koji sam tada upao. Sada na glumu gledam kao na deo sebe, nešto neizostavno što čini mene onim što ja jesam. Izduvni ventil, mogu slobodno tako da kažem.

3. Da li si se pre Teatra bavio glumom i šta si sve radio?
Od malih nogu sam gajio afinitete prema glumi, na početku to je bila školica glume, razna angažovanja u osnovnoj školi, nakon toga na kratko se pridružujem "Prvim Koracima" , gde upoznajem dosta ljudi s kojima i danas sarađujem, iz personalnih razloga je napuštam, te se upuštam u glumu na francuskom jeziku kao član dramske trupe „Krug 6“ u srednjoj školi koju sam pohađao. Usledila je kratka pauza u mojoj glumačkoj „karijeri“, sve dok nisam dobio poziv da se pridružim Teatru „Ulica“.

4. Na koji način si pripremao ulogu Nenada 2 u predstavi „Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu“?
Više faktora je uticalo na spremanje, pre svega pauza koju sam pravio od glume uzela je svoje, ali sve se vratilo. S obzirom na to da je Nenad 2 sušta suprotnost meni, spremanje za ulogu nije bilo lako. Svaka uloga je teška na svoj način, ali Nenad 2 ima specijalno mesto među mojim ulogama. Mnogo razmišljanja, konsultacija sa drugim glumcima, silni pokušaji da se poistovetim sa situacijom su bili potrebni da bih Nenada 2 formirao kao lika. Pri stvaranju su mi mnogo pomogli partneri, kao i naša Kaća koja je imala čelične živce da nas ne poizbacuje kroz prozor.

5. Šta je Strahinja kad nije glumac?
Na prvom mestu rekao bih hedonista. Ogromni hedonista. Uživam da uživam. Nakon toga, pivopija- Hoegaarden veliki točeni molim. Da ne zaboravim, student grčkog jezika, treće godine (Ne, nije u grčkom da ne, a ne da (aha sad ste se zbunili čitajući ovo haha)), turistički vodič, radnik Limo Service-a, svestran neki lik, sportista pre svega, to da ne zaboravim. Što bi otac mog najboljeg druga (čitaj drugi ćale(drugar=čitaj brat rođeni)) rekao, Degenerik br. 2, onaj u drugoj zagradi je Degenerik 1. Na kraju krajeva, jedna harizmatična osoba, kako drugi ljudi kažu. Uglavnom nasmejan i veseo, osim kad sam gladan. Tad nisam.

6. O čemu si sanjao kao dete?
Kad sam bio dete sanjao sam o tome da budem pilot kad porastem, da svaki dan letim negde drugde, upoznajem nove ljude, nove kulture, običaje i isprobavam novu hranu. Mogu reći da mi se san delimično ostvario jer posao kojim se bavim nudi dosta mogućosti za putovanja i rada svega onoga što sam malopre naveo.

7. Da si životinja, šta bi bio?
Kralj životinja, moj horoskopski znak, moja omiljena životinja, lav.

8. U čijem društvu bi želeo da se nađeš ceo jedan dan?
Želeo bih da skupim sve ljude koji mi znače, spakujem u autobus i odvedem ih na neku plažu gde bismo igrali i uživali na vrelom suncu, u hladnom moru i u još hladnijim pićima.

9. Kako karantin utiče na tebe?
Jako, jako loše. Po prirodi sam ekstrovertan, nisam osoba koja voli da sedi kod kuće, koja se ne viđa sa ljudima, koja ne radi ništa, volim da sam stalno u pokretu i da mi je dan ispunjen svakakvim aktivnostima, no, karantin ima neke svoje dobre strane. Možemo posvetiti malo više vremena radu na sebi, koji je jako bitan za svakog pojedinca. Budimo odgovorni, budimo #vanulice.

Komentari